Таленат не признаје IQ

У Друштву за помоћ особама ометеним у развоју Стари град, већ пет година постоји драмска секција. У њеном раду учествује тридесетак чланова. Редовно се састају сваке суботе после подне. То није обична секција. Она помера границе међуљудских односа и комуникације јер окупља особе са сметњама у развоју различитих узраста, од 20 до 40 година старости. Сви њени чланови редовно долазе.
– Почели смо са кратким народним причама: "Еро са онога свијета", "Еро и кадија", "Еро и Турчин", "Свети Сава и нерадна жена", које су прилагођене сценском извођењу. Припреме су такве да се прво упознајемо са садржином текста који треба да савладамо, затим следи објашњење непознатих речи и појмова и карактера појединих личности. У току тих припрема увежбавамо и правилан изговор, као и дикцију – каже Лепосава Станковић, дефектолог у пензији, водитељ драмске секције, жена непресушне енергије и велики поборник права слогана "Сви смо ми једнаки".

Када је секција почела са радом, чега се Лепосава сећа, њеним члановима није било нимало лако да се снађу. За њих је то било нешто ново, нешто што је требало савладати и то на најбољи могући начин: брзо су се замарали, пажња им је још брже опадала... Зато су прављене честе паузе у току којих се слушала музика која опушта. Ипак, полако, мало-помало сви су успевали да науче напамет делове текстова који су им припадали. Прапремијеру су имали у Дому синдиката, у оквиру прославе Дана инвалида децембра 2002. године.

– Требало је видети како са аплаузима расте њихово самопоуздање, колико су срећни и задовољни што су добро обавили задатак и што су и други задовољни њиховим уложеним трудом и радом – сећа се Лепосава.

После "пробијања леда" у Дому синдиката, све је ишло много лакше. Наставили су поезијом Мике Антића. Први је био чувени Антићев "Плави чуперак". Песме су углавном читали. Следећи пројекат који су започели била је поезија Мирослава Антића из збирке "Гарави сокак", коју су успешно извели у музичкој школи "Мокрањац" на Дан инвалида, а потом и једночинка "Аналфабета" Бранислава Нушића. Члановима је било потребно неколико месеци да савладају овај текст, што им је омогућило да се мало више посвете сценском покрету и да добију праву представу. "Аналфабету" су премијерно извели 22. децембра 2003. године у школи "Бошко Буха". Касније су наставили започето у школама, на Дефектолошком и Филозофском факултету, у другим друштвима за помоћ особама ометеним у развоју и хуманитарним организацијама на територији Београда, али и у многим другим градовима: Младеновцу, Тополи, Аранђеловцу, Великој Плани, Сремској Митровици, Инђији... До сада су је извели више од 50 пута, при чему ју је видео велики број људи.

У међувремену су се латили и поезије Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића, припремали пригодне програме за Нову годину, светосавске прославе и сличне поводе.

Неминовно се намеће и питање да ли је дружење ових младих људи са уметношћу утицало на њихов развој а одговор је врло једноставан: њихови видици се шире, појављују се у јавности утичући на рушење баријера које стварају они други, они који немају такве тегобе.

Проширивање делокруга знања кроз рад у драмској секцији има образовни и васпитни значај. Доживљавање успеха у раду не може а да не повуче са собом одређене позитивне промене у социјалној, емоционалној и интелектуалној сфери код ових младих људи.

– Промене се видно манифестују на подручју толеранције. Они са више разумевања прихватају обавезе и правила, показују више смисла да прихвате друге и да другима прилагоде своје понашање, што њихову социјализацију чини квалитетнијом.

Бележе се и промене у интелектуалном развоју богаћењем речника, усвајањем нових појмова а њихово усмено изражавање постаје квалитетније. Изоштрава им се и обогаћује аудитивна и визуелна перцепција, а развија се и осећај за ритам кроз покрете тела. Смањују се тешкоће са временском и просторном оријентацијом, а кроз учење текстова побољшава се и квалитативно и квантитативно памћење. Овакав рад омогућава испољавање њихових креативних потреба, развој и богаћење маште.

-----------------------------------------------------------

Најновија представа

Поема "Торта са пет спратова" Добрице Ерића изведена је ових децембарских дана у Позоришту на Теразијама.

– Представу смо претпремијерно извели у позоришту Дадов, а Позориште на Теразијама нам је изашло у сусрет и омогућило да је недавно прикажемо поводом Дана инвалида (4. децембар). Интересовање је било велико, сала препуна, а овације после представе још једном су крунисале труд и рад драмске секције и њених чланова.