Терминатор идол младих

Око 27 одсто градских основаца пред телевизијским екраном проводи између два и три сата дневно, а половину овог времена резервисали су за серијски програм. Одмах после серија, на листи омиљених дечјих емисија налазе се играни, па цртани филмови и музика, а најмањи део пажње (15,7 одсто) основци поклањају образовном програму, показали су резултати истраживања студента завршне године педагошког одсека Филозофског факултета.

У истраживању које је, у организацији Педагошког друштва Србије, спроведено средином прошле године, а које је обухватило 756 ученика осмог и четвртог разреда основних школа, више од једне трећине ђака изјавило је да је акциони херој њихов омиљени лик. Мало мање популарни су актери научнофантастичних и авантуристичких филмова који су добили 25, односно 22 одсто дечјих гласова.

Студенти истраживачи Александар Марковић и Владета Милић изјавили су да се изнесени подаци не разликују суштински од резултата великих светских истраживања, а Терминатор је омиљени филмски "јунак" наших основаца, као и деце из разних делова Земљине кугле.

Будући педагози су истакли да лоше ефекте по дечју психу остављају филмови у којима су насилници представљени као позитивни актери који су награђени за своја недела.

– Деца се веома лако идентификују са ликовима и требало би да увиђају разлику између оправданог и неоправданог насиља. Ефекат насилника подстиче насилно понашање и гледалац постепено постаје неосетљив на насиље у стварном животу. Такође, овакав жанр филмова ствара зависност и стално наново буди жељу за гледањем – истакли су академци.

Њихов колега Ненад Стевановић је на истом узорку деце испитао утицај видео-игара на пораст агресивног понашања малишана. Око 65 одсто београдских основаца игрице игра повремено, док 21 одсто њих то чини свакодневно. Највише малишана (62 одсто) надмеће се са виртуелним противницима код куће, док немали број њих то чини и у кући и у играоницама. Готово половина најмлађих испитаника највише воли акционе игрице, а само седам одсто се радије одлучује за мисаоно-логичке игре. Авантуриста је, и у овом случају, омиљени дечји јунак.

Малишани кажу (њих 77 одсто) да игрице играју јер су забавне, 13 одсто каже да их узбуђују, а само 1,7 одсто сматра да може да научи нешто корисно. Ненад Станковић истиче да ефекат електронских игара може да буде позитиван и негативан.

– Овај вид популарних игара ствара психолошку зависност и оставља последице по здравље деце која, због седења за рачунаром, имају слабији вид и криву кичму. Ипак, на малишане који су имала неки стрес или здравствене тегобе игрице могу деловати благотворно, јер захтевају концентрацију, развијају чула, рефлексе и интелигенцију. Такође, уз помоћ њих се брже савладава језик и рад за рачунаром – сматрају педагози и додају да родитељи и професори морају да контролишу најмлађе приликом играња електронских игрица, јер су оне често неприлагођене њиховом узрасту.

Због хаоса на нашем тржишту, основци могу да купе видео-игре које, због непримереног садржаја и повећаног насиља, на Западу могу да купе само пунолетне особе. Такође, број места на којима деца без надзора могу да се надмећу са виртуелним јунацима је све већи. Према речима професора др Гордане Зиндовић, ментора ових истраживања, родитељи би требало да понуде деци алтернативу и да ограничавају време које њихови малишани проводе играјући игрице и то само оне примерене њиховом узрасту.

--------------------------------------------------------------------------

Утицај рекламних порука

На јучерашњој трибини представљена су и истраживања утицаја рекламних порука са билборда. Ивана Станковић и Ана Јанковић, студенти педагогије, између осталог, приметиле су да лепи младићи и девојке увек рекламирају производе опасне по здравље, а просечни људи "из комшилука" банкарске услуге. Студенти су такође, у електронском облику, показали како једна те иста слика уз помоћ различитих позадина може да шаље другачију поруку.