Решење за Север пре кандидатуре?

Са решавањем „статуса“ севера Косова у овом тренутку више се жури Европској унији него Србији. ЕУ настоји да искористи време до октобра, до мишљења Европске комисије о спремности Србије да добије статус кандидата, а тај притисак ће потрајати све до децембра, када ће земље чланице, вероватно, одлучивати о кандидатури.

Поред оваквог мишљења већине аналитичара с којима смо разговарали, има, додуше, и оних који мисле да се сада жури и осталим странама којих се тиче ово питање. Београду, због предстојећих избора, а Приштини, да што пре дође до укидања српских институција на Косову.

Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, сматра да ће мишљење ЕК за Србију бити у стилу: „Добри сте, можете да добијете кандидатуру, али морате да наставите повлачење институција до децембра”. Јер „знају да ми, уколико добијемо кандидатуру можемо да наставимо политику коју имамо на северу Косова, а то је више помагање него одржавање институција које тамо постоје”, казао је Тодорић и додао да Србија финансира те институције, али да нема инструмената за њихову контролу.

И Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, слаже се са тезом да ЕУ настоји да искористи овај тренутак. „ЕУ хоће да север Косова буде део Косова које су признале најмоћније европске државе, односно да се север инкорпорира са великим степеном аутономије. А, с друге стране, Србија не прихвата то решење и сматра да још може да извуче нешто повољније од велике аутономије”. Упитан да објасни о каквој је аутономији реч одговара да је „формална подела искључена, јер најмоћније западне земље то не прихватају”.

„Ми сада полазимо од тога да је у овом тренутку наша позиција јача, јер је север Косова искључиво настањен Србима и покушавамо да задржимо оно што сада имамо. Како време пролази биће нам све теже да очувамо тај статус, зато што Брисел и најмоћније сила Запада кажу да Србија мора да нормализује односе са Приштином, а они под тим подразумевају да север Косова буде део Косова”, упозорава овај наш саговорник.

И он сматра да је Србија ближа томе да је добије него да не добије кандидатуру, али није сигуран да ће позиција Србије за две године бити боља него сада. Прибићевић се прибојава да ће Косово поново покушати са применом силе, јер зна да је Србија пред добијање кандидатуре најслабија.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука у Београду и бивши амбасадор Србије у Француској, сматра да се Србији, по свему судећи, жури и због избора. „Јер овакво стање какво је на Косову после 25. јула и посете немачке канцеларке Ангеле Меркел не слути на добро, нарочито партијама владајуће коалиције”, оцењује он и додаје да би за Демократску странку био „озбиљан ударац” уколико Србији не би добила кандидатуру, што је била парола са којом је добила прошле изборе.

По мишљењу неких саговорника Србија се наводно нада да ће једнога дана Север моћи да се „отцепи“ и, при томе, рачуна на неколико наредних година.

„Кад потпредседник владе изнесе тако нешто, предлог за поделу, онда то треба схватити озбиљно. Ивица Дачић, који је то износио, није било ко, већ потпредседник владе”, каже Симић.

А на наше подсећање да је званична стратегија ипак цело Косово, не само због Устава, већ и због тога што би подела била погубна за Србе јужно од Ибра, каже да нема одговор на то да ли ми хоћемо цело Косово или север Косова. „Јер данас-сутра у некој алтернативној историји да кажу: ’Ево вам Косово, па ви разбијајте главу шта ћете с њим’, искрено се питам шта би Србија урадила. Она просто више нема снаге да издржава неколико милиона Албанаца, без велике међународне подршке”.

Биљана Чпајак