Јавни дугови велика опомена

Јавни дуг Србије на крају јуна ове године био је 13,3 милијарде евра или 43,7 одсто процењеног бруто домаћег производа, а од почетка године та обавеза је увећана за 1,1 милијарду евра или за 1,8 процентних поена БДП-а, објавила је Народна банка Србије. Готово целокупно повећање односи се на раст унутрашњег јавног дуга, док је спољни повећан за свега 74,1 милион евра. Дотле је укупан спољни дуг Србије, са обавезама привреде и банака, око 22,7 милијарду евра. Повећање јавног дуга је највећим делом последица задуживања државе путем издавања дугорочних динарских обвезница. У складу с тим, валутна структура јавног дуга у другом тромесечју знатно је измењена у корист динара.

Србија би према овом показатељу у односу на 32 најразвијеније земље ОЕЦД-а била веома умерено задужена држава, јер њихов просек ове године износи 102,4 одсто (Види табелу).

Удео јавног, дакле, државног дуга у односу на бруто домаћи производ, судећи по последњим извештајима ОЕЦД-а, озбиљно расте у појединим земљама, али неке, и поред евидентне светске финансијске кризе, успевају да тај терет полако смањују. Стручњаци упозоравају да је реч о индикативним подацима јер се у многим земљама у јавни дуг укључују и неке домаће обавезе (за железницу, на пример) и социјална давања, али су државна обавеза, па им је ту законодавац нашао место.

И без те методолошке ограде, међутим, уочљиво је да неке земље, попут Јапана, Италије, Грчке, па и Белгије, већ деценијама кубуре с високим државним дуговима. Изузетак од тих земаља је, рецимо, Португалија, које је тек у последњих неколико година ушла у зону земаља чији је јавни дуг већи од БДП-а или свега оног што су створили њени грађани у току године.

Занимљиво је да су и готово све земље евро зоне у просеку већ на 95,6 одсто. Када су потписивале Мастрихтска правила да би приступиле Европској унији тај „степеник” био је далеко нижи – свега 60 процената од БДП-а. Породици европских држава не може много да помогне умереност у јавном задуживања Словачке, Словеније или, рецимо, Луксембурга, јер је реч о малим земљама у односу на једну Италију, па и Грчку. Ретке су земље попут Норвешке или Данске које полако, али упорно смањују државне обавезе. Велика Британија је тек последњих четири-пет година почела да мало осетније повећава те обавезе. Та земља је, иначе, деценијама водила веома умерену политику јавног задуживања и готово стално била испод 50 одсто свог не малог БДП-а. Сада је, како што се из табеле да видети, већ догурала до 88,5 одсто, с планом да тај дуг у идућој години повећа на 93,3 процента.

Јавни, државни дуг је ништа друго до обавеза коју мора да плате њени грађани на овај или онај начин, а најлакше кроз веће порезе. Поједине земље покушавају да тај терет смање штедњом, углавном у социјалним давањима, с чиме се најчешће синдикати не слажу па смо сведоци, као недавно у Грчкој, Италији, Шпанији, Француској…, великих јавних протеста и штрајкова.

Србија је, што под притиском ММФ-а, али и страха од последица нове светске економске кризе, донела закон о фискалној одговорности по коме јавни дуг не сме да пређе 45 одсто БДП-а. Да ли је то права мера остаје да се види, али за сада је Србија, поготово у односу на земље ОЕЦД-а, далеко од просека. Друго је сада питање што је овај, наш проценат за Србију превелики терет и што ће сервисирање те обавезе однети велике паре које су нам преко потребне за инвестиције.

С. К.