Нејаки смо за централну Европу

Удео српске економије у укупном бруто домаћем производу (БДП) источне Европе је око два одсто. Зато је реално да се на листи 500 највећих компанија из централне Европе нађе само десетак из Србије, каже др Иван Николић, сарадник београдског Економског института, наводећи то као разлог што се на листи 500 највећих компанија из централне Европе у 2010. години ревизорско-консултантске куће „Дилојт” нашло само 11 компанија је из Србије.

На овогодишњем петом по реду рангирању на основу остварених прихода од продаје, најбоље пласирана је „Делта група”, на 86. месту, са оствареним приходом од 1,67 милијарди евра. Друга компанија из Србије на листи „Топ 500 компанија централне Европе” је Нафтна индустрија Србије, која је на 99. месту, а трећа је Електропривреда Србије на 101. месту.

Ове године на листи „Топ 500” први пут је Викторија група” која је на 461. месту и „Таркет” који је на 498. месту. У 2010. години на листи „Топ 500” било је 12 компанија из Србије, а ове године на листу није ушло предузеће „ПТТ Србија”.

На „Дилојтовој” листи најуспешнијих предузећа на основу остварених прихода од продаје у прошлој години, из Србије су још и „ЕФТ холдинг” који је на 118. месту, „Телеком Србија” који је 153, „Ју-Ес стил Србија” на 250. месту, „Србијагас” на 271. месту, „Југоросгаз” на 408. месту и компанија „Меркатор-С” која је на 452. месту.

– Компаније из наше земље су претходних година мењале место на тој ранг-листи од 500 из централне Европе, али их је увек било десетак – каже Николић. – У 2010. најбоље пласирана је „Делта група”, на 86. месту, НИС је на 99. Поређења ради, 2007. је НИС био на 20. месту, а 2008. на 28, док је „Делта” те године била на 101 месту. Како се компаније рангирају на основу остварених прихода од продаје, један од разлога наведених промена у пласману сигурно треба тражити и у промени структуре потрошње и потрошача. Због пада стандарда становништва изазваног кризом, потрошња опада и сели се ка куповини основних животних намерница. У прилог томе говори и података да је „УС Стил Србија” у рангирању 2010. била на 250. месту, а 2008. на 174.

Према речима Жарка Мијовића, представника „Дилојта”, смањење прихода од продаје у 2010. години имале су компаније „Делта” (0,2 одсто), ЕПС (један одсто) и Телеком ,,Србија” (шест одсто), што је Телеком „Србија” демантовао, а „Дилојт” уважио. Суштина ствари се, међутим, није битније изменила.

На листи „Топ 500 најуспешнијих” доминирају компаније из Пољске, којих је 173, а од земаља региона најзаступљенија Словенија са 18 компанија, Хрватска са 14 компанија, док је из Македоније и Босне и Херцеговине на листи само по једна, док из Црне Горе и Албаније нема компанија међу првих 500.

– Када је реч о Србији, највећи број компанија долази из енергетског сектора, а трендови у овом сектору су слични централноевропским – напомиње Мијовић. –Тржиште електричне енергије и даље је предмет строге регулације, а делимично је и инструмент социјалне политике. Када је реч о сектору робе широке потрошње, може се очекивати да ће сектор широке потрошње расти, за шта се као главни фактори сматрају привредни раст, повећање расположивог прихода и развој малопродајне инфраструкутре. Српско фармацеутско тржиште је и даље атрактивно и обећава раст, с обзиром да је сада потрошња за фармацеутске производе по становнику ниска у односу на ЕУ.

Александар Кнежевић, директор у „Дилојту” указује да тешка индустрија, мерено по вредности страних инвестиција, заузима друго место у Србији у периоду 2004–2010. године.

– И поред тога што је Србија показала знаке привредног опоравка, и даље је велики број економских индикатора који изазивају забринутост, а пре свега су то инфлаторни притисци, раст незапослености и повећање задужености – подсећа Кнежевић. – Имајући у виду структуру домаће економије, будући економски развој у највећој мери зависиће од услова који ће преовладавати на европском тржишту, као и од извозних могућности Србије.

Поред листе најуспешнијих компанија на основу остварених прихода од продаје, „Дилојт” на основу активе рангира и 50 највећих банака у централној Европи. На тој листи нема ни једне банке из Србије, док су четири банке из Хрватске и две из Словеније, од којих је прва која је на осмом месту НЛБ Група. Највише банака на овој листи је из Пољске – чак 14, а прва на листи је, као и прошле године, ПКО БП банка, која је имала раст активе од 12,5 одсто и рекордан нето профит од 825,4 милиона евра.

У „Дилојту” су објаснили да се највећа банка у Србији Интеза није нашла на листи „Топ 50 најуспешнијих банака” јер има мању активу од првих 50 рангираних банака.

На топ листи „50 најуспешнијих” осигуравајућих друштава, према бруто обрачунатој премији која укључује премију и од животног и неживотног осигурања, из Србије се налази „Дунав осигурање” које је на 49. месту, док је прошле године та компанија била на 42. месту. На овој листи су и три осигурања из Словеније од којих је једно Триглав и два из Хрватске.

Најуспешније осигуравајуће друштво је ПЗУ из Пољске.

А. Микавица