Трајне штете по Европу

У првим реаговањима на напад, Европска унија окупила се у подршци свом трансатлантском савезнику, жељна да покаже солидарност и јединство.

Солидарност и унутрашња кохезија нису опстале дуго. Јединство је било површинско а ЕУ данас жали због неких својих брзих и лоше калибрираних одговора, пише у анализи из Брисела „Јуропијен воис“.

Узрок тешкоћа ЕУ је у томе што је допустила да њеним одговором управља администрација Џорџа В. Буша.

Напади на Њујорк и Вашингтон, касније и на Мадрид и Лондон – позивали су на већу међународну сарадњу на различитим нивоима како би се супротставило претњи тероризма. Техничка сарадња, попут откривања финансирања тероризма, није била у средишту одговора на 11/9.

Одговор на нову врсту претње транснационалног, недржавног тероризма био је, првенствено, војна акција у стилу 19. века. Лимити таквог приступа показали су се када се Буш одлучио на инвазију Ирака.

Емотивни ожиљци политичких подела Европе у то време и данас су видљиви. Њихове политичке последице и даље су ту. Спољна и безбедносна политика ЕУ озбиљно је уназађена болним разлазом Француске и Британије око Ирака.

Англо-француска сарадња је неопходан услов снажне одбране ЕУ, а та сарадња тек се сада поново склапа на развалинама мучног сукоба Тонија Блера и Жака Ширака 2002–03.

САД су ратом у Авганистану наставиле свој крсташки рат против „осовина зла“ увлачећи – у различитом степену – европске савезнике у „коалицију вољних“. Тај конфликт, сада у другој деценији, показао је неспремност Европе за војне операције, иако су европски бирачи показали мање забринутости него што се очекивало – пре свега зато што је већина сматрала да се ради о америчком, а не европском рату.

Не може све, ипак, да буде приписано Американцима. Ако је одлука Бушове администрације да нападне Ирак – из разлога који евидентно нису везани за 11/9 – била штетна по „европски пројект“, ЕУ сноси кривицу због неспособности да балансира између безбедности и слобода.

Из перспективе од десет година, могуће је утврдити да је, допуштајући Бушу да наметне своју агенду „осовине зла“, ЕУ пропустила прилику да развије сопствени одговор на изазов тероризма.

Бушова реторика портретисала јер терористе као екстерну, егзистенцијалну претњу. Истина је много сложенија јер тероризам није био непознат Европи, иако су аспекти тероризма Ал Каиде били друкчији.

У тренутку 10. годишњице напада на Куле близнакиње Европа треба да жали жртве тероризма и поздрави храброст оних који раде на њеној безбедности. Али треба и да размишља о грешкама своје политике.

-----------------------------------------------------------

Изгубили су моћ

Вашингтон – Велика већина Американаца верује да су САД током протекле деценије, одговарајући на терористички напад 11/9, утрошиле сувише много војника и средстава, па је резултат слабљење америчке економске моћи и утицаја у свету, показују резултати истраживања Универзитета у Мериленду и Програма за међународна јавне анализе које преносе агенције.

Готово двоје од троје Американаца – 66 процената – верује да је утицај САД у свету опао током последњих десет година, а то мишљење чврсто је везано за веровање да су САД сувише уложиле у одговор на 11/9.

Америчка јавност показује знаке „лаког замора војним опцијама”, кажу истраживачи. „То се води по степену оних који подржавају повлачење из Ирака и Авганистана.”

Већина испитаних – 57 одсто – каже да и даље подржава одлуку да се крене у рат у Авганистану, али половина сматра да је инвестирано сувише много.

По питању Ирака Американци су још више подељени. Танка већина од 55 одсто сматра да је у Ираку исувише потрошено, 45 одсто сматра да је одлука да се нападне Ирак била оправдана док 49 одсто мисли да је рат био грешка.

Подела је уочљивија по политичкој линији: 66 одсто републиканаца подржава ирачки рат, насупрот 31 одсто демократа и 38 одсто независних.

Истраживање је обављено у августу на узорку од 957 одраслих Американаца.