Trajne štete po Evropu

U prvim reagovanjima na napad, Evropska unija okupila se u podršci svom transatlantskom savezniku, željna da pokaže solidarnost i jedinstvo.

Solidarnost i unutrašnja kohezija nisu opstale dugo. Jedinstvo je bilo površinsko a EU danas žali zbog nekih svojih brzih i loše kalibriranih odgovora, piše u analizi iz Brisela „Juropijen vois“.

Uzrok teškoća EU je u tome što je dopustila da njenim odgovorom upravlja administracija Džordža V. Buša.

Napadi na Njujork i Vašington, kasnije i na Madrid i London – pozivali su na veću međunarodnu saradnju na različitim nivoima kako bi se suprotstavilo pretnji terorizma. Tehnička saradnja, poput otkrivanja finansiranja terorizma, nije bila u središtu odgovora na 11/9.

Odgovor na novu vrstu pretnje transnacionalnog, nedržavnog terorizma bio je, prvenstveno, vojna akcija u stilu 19. veka. Limiti takvog pristupa pokazali su se kada se Buš odlučio na invaziju Iraka.

Emotivni ožiljci političkih podela Evrope u to vreme i danas su vidljivi. Njihove političke posledice i dalje su tu. Spoljna i bezbednosna politika EU ozbiljno je unazađena bolnim razlazom Francuske i Britanije oko Iraka.

Anglo-francuska saradnja je neophodan uslov snažne odbrane EU, a ta saradnja tek se sada ponovo sklapa na razvalinama mučnog sukoba Tonija Blera i Žaka Širaka 2002–03.

SAD su ratom u Avganistanu nastavile svoj krstaški rat protiv „osovina zla“ uvlačeći – u različitom stepenu – evropske saveznike u „koaliciju voljnih“. Taj konflikt, sada u drugoj deceniji, pokazao je nespremnost Evrope za vojne operacije, iako su evropski birači pokazali manje zabrinutosti nego što se očekivalo – pre svega zato što je većina smatrala da se radi o američkom, a ne evropskom ratu.

Ne može sve, ipak, da bude pripisano Amerikancima. Ako je odluka Bušove administracije da napadne Irak – iz razloga koji evidentno nisu vezani za 11/9 – bila štetna po „evropski projekt“, EU snosi krivicu zbog nesposobnosti da balansira između bezbednosti i sloboda.

Iz perspektive od deset godina, moguće je utvrditi da je, dopuštajući Bušu da nametne svoju agendu „osovine zla“, EU propustila priliku da razvije sopstveni odgovor na izazov terorizma.

Bušova retorika portretisala jer teroriste kao eksternu, egzistencijalnu pretnju. Istina je mnogo složenija jer terorizam nije bio nepoznat Evropi, iako su aspekti terorizma Al Kaide bili drukčiji.

U trenutku 10. godišnjice napada na Kule bliznakinje Evropa treba da žali žrtve terorizma i pozdravi hrabrost onih koji rade na njenoj bezbednosti. Ali treba i da razmišlja o greškama svoje politike.

-----------------------------------------------------------

Izgubili su moć

Vašington – Velika većina Amerikanaca veruje da su SAD tokom protekle decenije, odgovarajući na teroristički napad 11/9, utrošile suviše mnogo vojnika i sredstava, pa je rezultat slabljenje američke ekonomske moći i uticaja u svetu, pokazuju rezultati istraživanja Univerziteta u Merilendu i Programa za međunarodna javne analize koje prenose agencije.

Gotovo dvoje od troje Amerikanaca – 66 procenata – veruje da je uticaj SAD u svetu opao tokom poslednjih deset godina, a to mišljenje čvrsto je vezano za verovanje da su SAD suviše uložile u odgovor na 11/9.

Američka javnost pokazuje znake „lakog zamora vojnim opcijama”, kažu istraživači. „To se vodi po stepenu onih koji podržavaju povlačenje iz Iraka i Avganistana.”

Većina ispitanih – 57 odsto – kaže da i dalje podržava odluku da se krene u rat u Avganistanu, ali polovina smatra da je investirano suviše mnogo.

Po pitanju Iraka Amerikanci su još više podeljeni. Tanka većina od 55 odsto smatra da je u Iraku isuviše potrošeno, 45 odsto smatra da je odluka da se napadne Irak bila opravdana dok 49 odsto misli da je rat bio greška.

Podela je uočljivija po političkoj liniji: 66 odsto republikanaca podržava irački rat, nasuprot 31 odsto demokrata i 38 odsto nezavisnih.

Istraživanje je obavljeno u avgustu na uzorku od 957 odraslih Amerikanaca.