Руско племство у Панчеву

Панчево – Ако се ништа не испречи, петог октобра у Панчево стиже Надежда Михајловна Орлова, члан Московске племићке скупштине и чланица Удружења потомака отаџбинског рата против Наполеона. Походиће своје новопронађене рођаке – Павла, Косту и Тању Орлов.

Почело је све 2005. када је Несиба Палибрк-Сукић, после више година истраживања, објавила књигу „Руске избеглице у Панчеву 1919–1941”. И многи Панчевци тек тада су сазнали да су у „Руској болници“ у њиховом граду рођени некада чувени дисидент Михајло Михајлов, сликарка Оља Ивањицки (Олга Васиљевна Иваницкаја) и филмска звезда Марина Влади (Марина Владимировна Пољакова-Бајдарова). За књигу се надалеко чуло а обратили су пажњу на њу и руски историчари, па је ауторка 2008. позвана на симпозијум у Севастопољу, како би саопштила резултате свог истраживања.

– Како сам у излагању поменула и презимена неких „панчевачких Руса“, Успенски, Чернишевски, Орлов..., пришао ми је у паузи Кирил Орлов, који се, рече, бави истраживањем порекла породице Орлов. Објаснила сам му да у Панчеву живе браћа Павле и Коста Орлов, познати српски шахисти, и њихова сестра Тања. Убрзо је из Русије стигла порука од Кирила да је пронашао, мисли, блиску рођаку Орлових из Панчева. Зове се Надежда Михајловна Орлова и, сасвим је извесно, припада оној грани Орлова којој и Панчевци истог презимена – прича Несиба Палибрк-Сукић.

Истраживања која је потом урадила Надежда Михајловна, и сама пасионирани истраживач родослова, потврдила су овакве слутње.

Испоставиће се да су Надежда Михајловна и Орлови из Панчева потомци Алексеја Степановича Орлова, генерала, учесника у руској војни против Наполеона. Ко је онда био „карика која недостаје“ па рођаци једни за друге нису знали, иако се у Русији зна за „панчевачке Орлове“?

Испоставиће се да је чак и педантним руским истраживачима родословља промакао Павле Александрович Орлов, руски генерал погинуо у Галицији 1915. године, иначе деда Орлова из Панчева. Знало се, додуше, и за њега и за Николаја Орлова, али како је Павле од Николаја био читаве две деценије млађи, једноставно је „загубљен“ и није се знало да су рођена браћа. На руском сајту о учесницима великих ратова било је Павлове биографије, али без фотографије. Она је стигла из Панчева, посредством Несибе Палибрк-Сукић.

– Павлова супруга Вера Чернцова, са синовима Константином и Николајем, емигрирала је 1920, после погибије супруга, у Краљевину СХС. Константин је постао познати математичар, кажу, тада најмлађи доктор наука на Београдском универзитету, а Николај, чије је потомство и данас у Панчеву, био је инжењер у овом граду – каже Несиба Палибрк-Сукић.

Тањи, Павлу и Кости Орлову, који су одавно били изгубили наду да имају рођаке у Русији, стигла је недавно и вест од блиске рођаке из Москве да ће ускоро добити позив да наредне године учествују на прослави 200 година од Бородинске битке. На то имају право, јер је сада јасно да је њихов предак био један од команданата у тој војни.

Миодраг Шашић