Споља стабилно, изнутра крхко

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 11. децембра – Карел Ерјавец, словеначки министар одбране, изјавио је по повратку из Приштине, где је обишао словеначке војнике, да је заменик команданта Кфора генерал-мајор Роберто Бернардини не само похвалио словеначки допринос Кфору него га је оценио и "веома важним". Што је важно, с обзиром на то да се Словенија спрема да од 1. 3. 2007. преузме потпун надзор над рејоном око Пећи, који сад контролише мултинационални састав војника под командом Италијана.

Ерјавец каже да је свестан да ће се главнина словеначке војске наћи на Космету у тешком периоду "када ће специјални изасланик УН за преговоре о будућем статусу покрајине Ахтисари дати свој закључни извештај, после избора у Србији 21. јануара". Заменик Кфора упознао је Ерјавца са тренутном ситуацијом на Космету, која је "споља наизглед стабилна, а веома крхка, што значи да треба што пре постићи политички договор у погледу будућег статуса Косова, у супротном ситуација може веома брзо да се погорша".

Треба подсетити да је Словенија једина држава у саставу Кфора чија је полиција била активна на Космету давно пре него што су мултинационалне снаге ушле у покрајину, тачније пре 1991., када је Словенија била део некадашње СФРЈ. Тада, међутим, словеначки полицајци и специјалци нису ни издалека уживали популарност међу становништвом које је сведочило да су управо словеначке јединице "знале гадно да млате" – током нереда и демонстрација.

Занимљиво је да је министар Ерјавец као нарочито важно истакао да ће словеначка војска са више од 11 одсто свих својих припадника први пут надзирати део Космета, у оквиру НАТО-а. Словеначка војска учествује у Кфору још од јануара 2000, а од 2005. плански појачава учешће својих војника (тренутно их је на Космету 214), тако да ће ускоро и фактички постати једина земља са територије бивше Југославије која ће контролисати део територије Косова и Метохије, у 2007. години. То није необично, с обзиром на то да је управо Словенија била република која је уочи распада бивше државе показивала највеће разумевање за право на самоопредељење косметских Албанаца.

Интерес Словеније на Космету највећи је међу државама које учествују у Кфору. Снаге Кфора су на врхунцу свог присуства на Космету бројале око 50.000 припадника из 39 држава, пре свега чланица НАТО-а. Тако је Француска величине 543.965 км² (47. држава по величини на свету) са 58,6 милиона становника (21. на свету) пре две године на Космету имала око седам хиљада војника, исто колико и САД. Данас је та бројка радикално мања – према подацима са сајта француског министарства одбране, Француска на Космету сада има 2.150 војника и 50 полицајаца. У односу на 138.000 војника, то значи да Француска на Космету држи 1,59 одсто својих снага.

Армија САД броји око 1,4 милиона војника, а на Космету држи свега око 1.700 војника, што је 0,12 одсто војног контингента САД, државе величине 9.631.418 км² (3. на свету) са 297,7 милиона становника (такође треће место).