Селидба картона у домове здравља

Запослени на Београдском универзитету – асистенти и професори, али и административно, здравствено и остало особље – од 1. јануара наредне године више неће, као до сада, моћи да се лече у Студентској поликлиници. Ова одлука, како појашњава др Зденка Јанковић, специјалиста социјалне медицине из ове установе, погађа око 15.000 запослених који се у овој установи традиционално деценијама лече заједно са студентима што никоме до сада није сметало. Асистенти и професори Београдског универзитета су због ове одлуке најавили и одлазак код Слободана Лаловића, координатора Министарства здравља, да би покушали аргументима да се изборе за своје традиционално право да се лече у Студентској поликлиници.

Ова установа је иначе позната по изузетно доброј организацији и опремљености, па је и разумљиво зашто професори и остали запослени на Београдском универзитету не желе тако лако да се одрекну свог дугогодишњег права и обичаја да се лече у овој установи.

– Истина је да је Студентска поликлиника установа у којој нема дугог чекања на прегледе, али то је зато што студенти немају времена да чекају и увек траже брзу помоћ лекара. Тако су ваљда навикли и асистенти и професори. Међутим, у Министарству здравља су нам рекли да то више неће бити могуће, јер је законска одредба врло одређена – додаје докторка Јанковић.

Заиста, према члану 103. Закона o здравственој заштити изричито је наведено да је Завод за здравствену заштиту студената – здравствена установа намењена потребама студената. Значи, на овом месту више од 120.000 студената Београдског универзитета може да добије лекарску помоћ из области опште медицине, стоматологије, гинекологије, лабораторијске и друге дијагностичке услуге. Овде постоје и стационар за лечење студената, као и бројне специјалистичко-консултативне службе.

Како сазнајемо од правника Студентске поликлинике, у Министарству здравља нису прихватили да се статутарно регулише поменути члан закона, односно да се дозволи да се осим студената овде лечи и одређена категорија осигураника, што значи да су мале шансе да запослени на Београдском универзитету задрже своје картоне у овој установи.

Др Ивана Мишић, начелница Одељења за организацију здравствене службе у Министарству здравља Србије, каже да у новом закону о здравственој заштити постоје јасно дефинисане врсте здравствених установа и њихове делатности, које се оснивају за поједине категорије становништва, које су угрожене по неком основу, а такав је случај и са Заводом за здравствену заштиту студената.

– Студенти су угрожена, рањива категорија због стресног периода у којем се налазе. Професори нису ни по којој основи међу угроженим категоријама становништва и не видимо разлог зашто не могу себи да нађу изабраног лекара у дому здравља. Пракса да се и наставници Универзитета лече у заводу за заштиту здравља је толерисана иако је још претходним законом из 1992. године запосленима ово право било ускраћено. Сад покушавамо да ствари решимо системски, да ствари поставимо на своје место, а готово по правилу увек се јави нека мања група којој ново законско решење не одговара и прави опструкцију – додаје Ивана Мишић.

Др Снежана Симић, професор Медицинског факултета Београдског универзитета и помоћник министра здравља, нашла се и сама у позицији да мора ових дана да "пресели" здравствени картон из Студентске поликлинике у неки дом здравља, али тврди да то никоме не би требало да буде проблем. Изабрани лекар може да се одреди према месту сталног боравка или према општини на којој је особа запослена.