Дан који је променио све

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка се у недељу подсетила догађаја који је променио ток њене и светске историје –терористички удар који је разбио њен осећај сигурности на сопственом тлу.

Комеморације су одржане на сва три места где су фанатици Ал Каиде у самоубилачким нападима отетим путничким авионима изазвали надреална рушења и смрт безмало 3.000 људи: у Њујорку, у Вашингтону (Пентагон) и у месту Шансквил, Пенсилванија, где се срушила летелица којом су отмичари намеравали да се обруше на Белу кућу.

Сва три стратишта посетио је и председник Обама, који је, у поруци нацији, у суботу, изјавио да се Америка и даље суочава са „одлучним противником” који ће настојати да „удари поново”. „Али ми смо будни и чинимо све што је у нашој моћи да заштитимо наш народ… Сједињене Државе не смеју да се опусте у својим антитерористичким напорима у недељама и месецима који следе”.

Викенд је, иначе, протекао у веома строгим мерама безбедности пре свега у Њујорку и Вашингтону, после вести да су у САД ушла три диверзанта с намером да баш на годишњицу изведу нови напад и покажу да је Ал Каида, и после ликвидације Осаме бин Ладена прошлог маја, још велика претња.

Главна комеморација одржана је на Менхетну, на месту где су се налазили небодери Светског трговинског центра. Јуче је тамо званично отворен меморијал жртвама „деветог једанаестог”, како се овде назива овај трагичан догађај. Такозвана нулта тачка (Граунд зиро) још је градилиште: на месту срушених кула граде се нове, још веће, од којих је прва већ достигла 80. спрат. Планирано је иначе да буде висока чак 541 метар.

Меморијалним простором доминирају две фонтане, нека врста базена који се налазе тачно где су некад били темељи срушених кула. С њихових зидова од црног мермера, високих 9 метара, стално се обрушава вода, а у меморијалном парку је засађено 400 храстових стабала. Музеј, као део комплекса, биће довршен идуће године.

На ободима су, такође у мермеру, уклесана имена свих погинулих, а она су, по церемонији која се обавља на сваку годишњицу, читана наглас. Читала их је родбина: деца чији су родитељи погинули, или родитељи који су пре 10 година остали без деце, браћа, сестре…

Комеморативну свечаност је отворио градоначелник Мајкл Блумберг, а главни гости су били председник Барак Обама и његов претходник Џорџ Буш, коме је овај догађај драматично променио и унутрашње и спољнополитичке приоритете током оба мандата.

Председници су се кратко обратили скупу, говорећи с подијума заштићеног непробојнимстаклом. Нису одржали политички говоре: Обама је прочитао један псалм из Библије чија је главна порука да је „Бог наша утеха и снага”, док је Буш, који се после исељења из Беле куће ретко појављује у јавности, прочитао писмо Абрахама Линколна мајци којој је рат однео пет синова.

Минути ћутања су одржани у 8.46 и у 9.03, моментима када су се пре 10 година авиони зарили у тада највише зграде света и тиме најавили „надреални дан рушења и смрти”, како је то описано у директном телевизијском преносу.

На церемонији која је одржана испред Пентагона, седишта Департмента одбране и армије, учествовали су потпредседник Џо Бајден, секретар за одбрану Леон Панета и начелник Здруженог генералштаба адмирал Мајкл Мален.

Пентагон, највећа административна зграда света, у чије се једно крило зарио авион „Америкен ерлајнса” само 20-ак минута после полетања са оближњег међународног аеродрома „Далс”, обновљен је само после годину дана, захваљујући не само војној ефикасности, него и мањим размерама штете у односу на ону на Менхетну.

Десетогодишњица 11. септембра је иначе протеклих дана била доминантна медијска тема, при чему је консензус да је то заиста била историјска раскрсница. Није, међутим, постигнуто једногласје око тога да ли су године које су у међувремену протекле била „изгубљена декада”, како то многи тврде.

У сваком случају, Америка данас није она свемоћна суперсила каква је била у моменту када је остварена лудачка замисао Осаме бин Ладена. Земља је политички оштро подељена, не успева да превазиђе последице велике економске кризе која је пре три године зачета на њеном тлу, презадужена је и почиње да уважава чињеницу да планета није више „свет једне силе”, већ да је међународни поредак постао „мултиполарни”.

Одговор на главно питање: како њене обавештајне службе, њен џиновски шпијунски апарат није успео да спречи овако драматичну диверзију, иако је било наговештаја да се тако нешто спрема, углавном се своди на то да се припремала само „за одбрану од замисливог”.

Ударило ју је оно што је заиста било за неверовање. Колико је ефикасна била та операција Ал Каиде (која се, срећом, није поновила), можда најбоље показује њена економска цена. Бин Ладен је, како износи „Њујорк тајмс”, потрошио око пола милиона долара да је организује, док је Америка да би санирала штету, спречила репризу, и у два „рата против терора” која је потом повела, потрошила 3,3 хиљаде милијарди долара.

У последњих 10 година нису се додуше оствариле њене највеће стрепње нити обистиниле њене највеће наде, констатује „Тајмс”, али је „нова нормалност” која је умеђувремену успостављена сасвим другачије од пређашње.

Милан Мишић