Јесу ли странке рано кренуле у кампању

После четрнаест година ово је прва влада која ће издржати четири године – и многи су се унервозили без правих кампања. Овако „на прву лопту” објашњава народни посланик из ЛДП-а Бојан Ђурић зашто су све странке, званично или незванично, већ кренуле у кампању иако се избори не очекују пре краја априла наредне године. И челници странака на власти, који потенцирају управо тај термин за редовне изборе, увелико су се размилели по Србији, спремају изборне програме и уобличавају поруке којима ће покушати да придобију гласове бирача.

Омиљени одговори политичара у Србији, ако их питате јесу ли у кампањи, гласи „свака озбиљна странка је увек у кампањи” или „свака озбиљна странка креће у кампању чим се избори заврше”. Ипак, чини се да су за предстојеће изборе кренули баш рано и да ће ова кампања бити прилично дуга. Коментаришући, рецимо, активности УРС-а аналитичари су пре скоро годину дана оцењивали да је покрет Млађана Динкића кренуо у кампању. Али званичан почетак њихове кампање биће у новембру, када пронађу слободан термин у Београдској арени (конвенција је већ била заказана за 2. октобар, али је померена због геј параде). Објашњавајући зашто су за ове изборе све странке рано кренуле у кампању, потпредседница УРС-а Сузана Грубјешић истиче да „није добро да се странке баве грађанима и проблемима само у 30 дана пред изборе, већ то треба да буде редовна страначка активност све време”.

Наглашавајући да ће програм социјалиста бити изузетно експертски промишљен, и Дијана Вукомановић, потпредседница СПС-а, каже да није рано за кампању. „Велики су кризни удари који прете Србији и никада није рано рећи јасно и гласно грађанима Србије шта мислимо о Космету, чланству у ЕУ, животном стандарду становништва”, каже она.

Слично говори и Марко Ђурић, члан Главног одбора СНС-а, наравно, из угла опозиције. Како истиче, није рано за кампању јер није рано за изборе који су Србији неопходни, према његовим речима, пре пролећа следеће године, пошто су проблеми у друштву акутни. А то што и владајуће странке крећу у кампању, додаје он, значи да су схватиле да је Србија политички паралисана.

Милован Милошевић, председник Извршног одбора ДСС-а објашњавајући зашто је ДСС кренуо у кампању практично у јуну, када је Главни одбор усвојио организациона и изборна документа, каже да је та странка имала велике кадровске промене у последње три године, подмладила се, па је потребно нешто више времена да се нови људи упознају са изборним процедурама и процесима.

А Бојан Ђурић, осим оног објашњења са почетка текста, указује и на додатне разлоге ове врло нервозне предизборне атмосфере. „Прво, доста се спекулисало о датуму избора па су и због тога странке подешавале тренутак за полазак у кампању. Поред тога, код различитих странака су и различити мотиви. Код странака власти, рецимо, улазак у отворену, ја бих рекао, популистичку кампању је замена за онај посао који не обављају са позиције власти, а који би морали да обављају. Лакше је отворити неки стварни или фиктивни погон у неком месту у Србији него спровести било коју озбиљну структурну реформу, поготово у изборној години”, истиче Ђурић.

Наводећи да су се од првих вишестраначких избора до данас, Срби и српске партије демократији и умећу изборног процеса и кампања на првом месту учили од САД, Иван Милошевић, власник консултантске компаније МЦ2 (која је спровела бројне комуникацијске кампање за политичке странке и комерцијалне клијенте у Србији), истиче да зато није изненађење да се најновије кретање у политичком маркетингу у САД, где кампање трају и по две године пре избора, као што је то био случај са Бараком Обамом, једноставно преноси и у Србији.

Биљана Баковић

-----------------------------------------------------------

Корист и штета од дугих кампања

„Дуге кампање су игра у којој многи побеђују – странке воле да буду у кампањи јер то доприноси мобилизацији чланства; донатори имају прилику да помогну странкама и тиме их задуже за будућност; опозиција коначно има прави посао и сврху постојања; власт може да скрене пажњу са економских проблема; медији имају нове клијенте и нове буџете...

Али због предугачке кампање последице сносе грађани, држава и привреда. Грађани су свакодневно изложени бујици контрадикторних информација и постају невољни конзументи безброј порука и обећања. Држава трпи јер се све крупне и тешке одлуке одлажу за време после избора. Привреда трпи губитке из истог разлога, јер државни службеници, уместо да раде посао за које их порески обвезници плаћају, више пажње посвећују кампањама својих странака и, евентуално уколико су припадници странака којима се не предвиђа прелазак цензуса, раде на томе да пронађу нови посао“, каже Иван Милошевић.

-----------------------------------------------------------

Предизборна и изборна кампања

„Нису кампање сада рано почеле, негу су оне за раније изборе – касниле. Јер није нам се често догађало да знамо када ће бити избори.

Постоје термини у свету у политичком маркетингу – предизборна и изборна кампања. Ми та два термина бркамо због тога што је ситуација у Србији специфична – када ће бити избори обично сазнамо непосредно пре него што ће бити расписани. Иначе, у свету имате кампање које трају током читаве изборне године, јер се зна када ће први наредни избори бити организовани и онда партије могу да организују своју кампању на два нивоа – могу да имају предизборну (током читаве изборне године) и изборну кампању (од тренутка расписивања избора)“, каже Марко Благојевић, оперативни директор Цесида.

-----------------------------------------------------------

22. април или 6. мај

Политичком чаршијом колају три датума одржавања избора. Томислав Николић и даље мисли да су избори могући у децембру. Из кругова блиских владајућој коалицији помињу се два датума 22. април (седам дана после Ускрса) односно 6. мај.

За сада је извесно и да нико озбиљно не разматра могућност да се истовремено одрже и парламентарни и председнички избори. Председнику Борису Тадићу мандат истиче на пролеће 2013. године.