Нуди се и – расељавање

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 11. децембра – Смириће се само ако се раселе – нова је понуда, на овдашњем већ пренатрпаном тржишту стратешких визија и илузија, за решавање ирачке кризе. По њој, тамо треба предузети акцију масовног "добровољног и контролисаног пресељавања" становништва коме је живот постао неподношљив и непосредно угрожен у верски и етнички измешаним заједницама.

Такав предлог управо је лансирао тандем експерата – Мајкл О’Хенлон из Институције "Брукингс" и Едвард Џозеф који је деценију провео у мисијама на Балкану а сада ради као предавач у Школи "Џонс Хопкинс" за међународне студије. Њихов рецепт одудара од прокламоване политике Вашингтона да се у Ираку створи мултиверски и мултиетнички јединствени систем, али они сматрају да се тај званични концепт показао контрапродуктивним, да су крвопролића све већа, па да треба почети с раздвајањем припадника "непомирљивих" заједница.

Називајући свој прилаз "босанском опцијом", с неким примерима са некадашњег балканског ратишта, они верују да становништво треба прегруписати по верској и етничкој блискости, како би се смањили тамошњи све немилосрднији међусобни обрачуни. Прво, кажу, треба постићи споразум свих страна о том "добровољном размештају", па онда садејством владе у Багдаду, њених страних партнера, а уз учешће снага зараћених фракција – обезбедити расељавање, уз изградњу новог смештаја, размену кућа и имовине…

У тексту који ће објавити наредни број спољнополитичког часописа "Амерички интерес", тај ауторски пар сугерише да би се тако само регулисала већ постојећа, али хаотична, кретања. Подсећају да је после обарања режима Садама Хусеина, принудно и у страху од растућег насиља, већ расељено више од пола милиона Ирачана, па да сада грађани све масовније напуштају и квартове престоничног Багдада, тражећи уточиште на другим местима "међу својима".

Расељавање јесте, признају, ризична операција али "нема друге" јер се распламсава међусобно сатирање шиита и сунита. Ни Дејтонски споразум 1995. не би био могућан нити би донео мир у БиХ, тврде, да претходно није постигнута "знатна етничка консолидација која је омогућила територијалну трампу међу Србима, Хрватима и муслиманима".

У дезинтегришућем Ираку, додају, амерички циљ треба да буде сличан, тако да се створе "војно одбрањиви региони". Настала би, сматрају, федерација у којој би централна власт била махом надлежна за расподелу прихода од нафте и спољну политику. Америчке снаге "не би требало да учествују директно", процењују аутори, у таквим операцијама које личе на "прихватање облика сегрегације" а што би требало "тачније описати" као акције за "обезбеђење новог живота народу".

До оваквог, новог покушаја спољног моделирања ирачке будућности долази после недавно обелодањеног налаза познате Студијске групе која је констатовала да је стање у Ираку лоше и да се погоршава толико да прети да изазове шири регионални рат. Претходно су у оптицај пуштене верзије појединих сенатора о неопходном парцелисању, ради пацификације, Ирака на три дела – шиитски, сунитски и курдски, а сада се први пут чује и предлог о "добровољном и контролисаном расељавању" становништва…