Конкурс за посланика

Љут на политичаре, који се "народа сете само за изборе", један Баранин дао је, уочи последњих парламентарних избора у Црној Гори, оглас у којем нуди свој и гласове своје породице оној странци која више плати. У Србији, за сада, нема таквих понуда у медијима, али зато грађани имају прилику да се, преко новинског огласа, кандидују лично за посланика, или да својим потписом помогну кандидатуру неког другог.
На свим досадашњим изборима у Србији, било је, да тако кажемо, занимљивих идеја, али се први пут сада новински огласи појављују као начин да се дође до посланичких кандидата, односно потписа грађана, који су неопходни да би нека листа могла да се нађе на гласачком листићу. Прво је адвокат Бранко Павловић, посланик ДОС-а у првом постпетооктобарском сазиву и бивши директор Агенције за приватизацију, дао оглас у новинама у којем је затражио од грађана да својим потписом подрже кандидатуру групе грађана "Листа Бранко Павловић – зато што мора". Објашњавајући за "Политику" зашто је одлучио да, на овај начин, тражи подршку, Павловић каже:

– Ми нисмо партија, па немамо страначку инфраструктуру преко које бисмо могли да прикупимо потписе. Зато што не можемо тако да прикупимо потписе, сасвим је логично дати оглас у новинама, па смо то и урадили.

Павловић истиче да је одзив био већи него што је очекивао и да су већ прикупили око 11.000 потписа. Наш саговорник каже да није било никаквих проблема наћи кандидате за посланике: "Често и много сам разговарао са људима и они знају све о нашим идејама, па ће на нашој листи бити врло квалитетни људи, различитих професија. Нису то никаква звучна имена, али су то људи од угледа у својим професијама.

Покрет за препород – Србија, међутим, први је дошао на идеју да преко јавног конкурса у новинама дође до посланичких кандидата. "Услов је да кандидат зна да Скупштина није место за примање високих плата и за повластице. Очекујемо да су се својим радом већ доказали у својим срединама. Докажимо да је могуће и да је истинска част радити за добробит Србије и њених грађана – бесплатно, из почасти", наводи се у огласу Покрета.

Раде Решановић, потпредседник Покрета, каже да нема ничега сумњивог у овом огласу: "Ми нисмо партија, ми смо организација, један покрет у којем има места за све, без обзира на пол, националну припадност, занимање... Има места за оне од 15 до 90 година, могу да буду и све жене, или све мушкарци, а може да буде 60 одсто ових, а 40 одсто оних, само да су часни и поштени". Кад смо рекли да не могу малолетници да буду на листи, али и да је услов за проглашење изборне листе да 30 одсто буду лица из мање заступљеног пола, Решановић нам је одговорио да ће то, наравно, бити поштовано.

Према Решановићевим речима, Покрет за препород – Србија основали су произвођачи – "сви који нешто производе, има ту разних струка". Има их, каже, 117.000. Уписани су у регистар политичких организација под редним бројем 350, прошлог новембра. Зашто организација која има толико чланова, преко огласа тражи посланичке кандидате, Решановић објашњава овако: "Зато што смо покрет. Ми припадамо свима. Није нам важно ко је из које странке, примамо све – демократе, радикале, ма све, могу на нашу листу и Коштуница и Тадић и Шешељ. Сви, али под условом да не свађају и не деле народ. И да се разумемо, сви ће, и председник и посланици, радити бесплатно. Е, сад, ако ми не добијемо апсолутну власт, него само део, одређени број посланика, онда ће и они примати плате, као и други".

Решановић објашњава да ће, на пример, Покрет помоћи да чланови фамилије оних који ће радити "из части", уђу у управу, да се запосле. Како ће Покрет знати да је онај ко се пријави на конкурс частан?

– Лако – каже Решановић и додаје – кандидат ће послати своју кратку биографију, уверење о држављанству и потврду да није осуђиван, а Покрет ће све то проверити. Како ће проверити? Лако. Кандидат нема никакве финансијске обавезе, али било би добро да, на пример, прикупи сто-двеста потписа, да се види да је то човек од угледа. Најважније је да кандидат подржава програм Покрета? А, какав је програм? Чим стигне биографија, ми шаљемо програм – објашњава Решановић.