НАТО ће пуцати из српске пушке

КРАГУЈЕВАЦ – Производи "Застава Оружја" из војног програма, попут полуатоматских пушака М-21 и М-70, митраљеза М-84, далекометних "снајпера" М-91 и М-93 ("црна стрела"), ускоро би могли да постану саставни део оружаних снага држава чланица НАТО-а. Осим тог пешадијског оружја, крагујевачкој фабрици су отворена врата и за извоз артиљеријског наоружања и делова за борбена возила које тај војни савез користи у својим мировним мисијама широм планете – изјавио је за "Политику" директор Драгољуб Грујовић говорећи о првим позитивним резултатима прикључења Србије програму "Партнерство за мир".

Према његовим речима, разговори са фирмама које снабдевају НАТО трају већ две године, али су се тек након пријема Србије у "Партнерство за мир" створиле могућности и за неке озбиљније преговоре.

– Улазак у "Партнерство за мир" био је политички предуслов да се крене у конкретније преговоре са фирмама које снабдевају оружане снаге НАТО-а. То је сада превазиђено и ја очекујем да до средине 2007. "Застава Оружје" потпише прве уговоре – каже  директор крагујевачке фабрике.

Грујовић каже да ће први уговори бити потписани са европским фирмама, али да је улазак Србије у "Партнерство за мир" створио могућности да се у блиској будућности оствари сарадња и са компанијама из САД.

– Уколико све буде ишло по плану, "Застава Оружје" ће имати прилику да извози готово целокупан пешадијски програм, али и да упосли добар део капацитета за производњу артиљеријског оруђа и делова за борбена возила. За фабрику је то од непроцењивог значаја, јер је 70 одсто њених потенцијала везано за производњу војног наоружања а тренутно је у функцији свега 15 одсто.

Усаглашавање споразума о уласку Србије у "Партнерство за мир" резултирало је дописивањем "тачке пет", којом је предвиђена сарадња и у области заједничког развоја и размене технолошко-техничких достигнућа.

– Није само реч о извозу оружја већ о целокупној сарадњи са фирмама које снабдевају НАТО, а "тачка пет" омогућава да нека европска или америчка компанија у "Застава Оружје" уложи своја средства, односно да сарадња резултира обнављањем или набавком потпуно нове, модерне опреме. То би довело до отварања нових радних места, а са повећаним обртом капитала и плате запослених би биле више – каже Грујовић.

Он тврди да су многе европске компаније, али и америчке, заинтересоване за сарадњу са крагујевачком фабриком оружја, пре свега због ниже цене радне снаге.

– Аутоматска пушка М-16, која је симбол оружаних снага НАТО-а, већ 15 година се производи, не у САД, већ у Белгији. Само зато што је у Европи радна снага јевтинија. Истовремено, европске фирме своју производњу селе на исток, а ако се зна да наша радна снага, колико год звучало тужно, има ниску цену рада, сасвим је остварљиво да "Застава Оружје" буде та која ће производити оружје за стране војске.

Према Грујовићевим речима, улазак Србије у "Партнерство за мир" покренуће и целокупну одбрамбену индустрију земље.

– Реч је пре свега о произвођачима муниције. Ужички "Први партизан" и "Слобода" из Чачка први су ступили у разговоре са европским снабдевачима НАТО-а, али конкретнијих договора није могло бити све док Србија није позвана у "Партнерство за мир". Сада ће и "Милан Благојевић" из Лучана лакше моћи да набави полуфабриканте за производњу барута. И не само то. У посао ће бити укључени и бројни кооперанти српских војних фабрика. Циљ државе, заправо, треба да буде повратак међу првих десет земаља које извозе војну опрему и наоружање. У том друштву смо били давне 1992, када је извоз оружја и војне опреме доносио зараду од око две милијарде долара на годишњем нивоу. Данас, свих шест фабрика не извезе робе ни за сто милиона долара – вели Грујовић.        

-----------------------------------------------------------

"Калашњиков" нема премца

Будући да је "Застава оружје", као и целокупна домаћа војна индустрија, била "наслоњена" на совјетска достигнућа у производњи наоружања, директора Грујовића смо питали како ће тећи прилагођавање производних линија стандардима НАТО-а. Међутим, он нам је одговорио да то и није неопходно.

- До прилагођавања западним стандардима је већ дошло, пошто "Застава Оружје" и сад прави оружје НАТО калибра. Међутим, тај војни савез је заинтересован и за источне моделе пушака. Сва стручна мишљења су показала да "калашњиков" нема премца, поготово у условима где долази до енормног прљања наоружања. Према неким проценама, то оружје неће изаћи из моде бар још педесет година, а ми га одлично правимо.