Мркоњић искаче из договора

Члан владе Милутин Мркоњић каже да му нико не може забранити да обилази гроб бившег лидера социјалиста, Србије и СРЈ, јер он то осећа као своју трајну обавезу „према другу и пријатељу и његовој породици”.

Заиста, ако би му се неко из владајуће или опозиционе поставе мешао у ту његову сасвим приватну, личну посвећеност, онда ова земља не би имала права да се назива демократском. Али Мркоњић ту своју „жал за другом” изражава јавно као члан владе, према личности чије су заслуге за трагедију Срба на Балкану и углед Србије као државе толико велике да се последице још осећају и још ће се дуго осећати. Е, на то Милутин Мркоњић нема право као владин представник,нити као потпредседник странке чије је руководство склопило коалициони договорса Демократском странком. Кад напусти владу, као грађанин, може да жали кога хоће и коликогод хоће. Тада може због тога да буде критикован или хваљен, свеједно, али тада то неће утицати на односе са Демократском странком нити на односе са бившим југословенским републикама или на пут Србије у ЕУ.

Пошто су у актуелну владу морале да уђу не само присталице него и противници сарадње демократа и социјалиста, социјалисти су увели у владу и Милутина Мркоњића, изузетно тврдог присташу Слободана Милошевића. Не знам какав је договор о односу према прошлости са демократама, али мени се чини да Мркоњићискаче из тог договора, да више штети угледу владе него што користи,да се уплиће и у односе Хрватске и Србије на начин који штети напорима Јосиповића и Тадића да унапреде односе између две земље. Нема сумње да Хрватска сама мора пронаћи боље понашање према хашким оптуженицима него што га Јадранка Косор показује.

А како ће се историја понети према улози Слободана Милошевића у српској историји не зависи од од тога што му смрт није дала да сачека пресуду или што га брани Милутин Мркоњић и још понеко. Али многи учинци Милошевићеве владавине, као што је национализам без преседана, јасни су и нама и свету, већ сада.Наслеђа његове владавине не могу добити зелено светло за будућност. Милошевић и Ђинђић два су опречна система владавине која не могу стајати „ал пари” у демократском пројекту српске државе.

Коалиција демократа и социјалиста показала се позитивном како за обе партије тако и за земљу.Та коалиција једина је у стању да стави тачку наспрам националистичке и антикомунистичке прошлости и отвори пут сигурнијем кретању ка демократској и социјалдемократској будућности. Колико ће се брзо у том правцу ићи много зависи од тога колико ће свака од ових партија имати снаге да склони конзервативне представникеи кочничаре у сопственим редовима.

Публициста