Стручњаци за ДНК у српској полицији

Најсавременија ДНК лабораторија у овом делу Европе, изграђена за потребе МУП-а Србије, ускоро ће почети са радом чиме ће полиција добити донедавно незамисливе могућности у расветљавању злочина. До сада су, када је реч о биолошким траговима, коришћене услуге других институција, док ће се убудуће ови истражни послови обављати у за ту намену уређеним просторијама које се налазе у једној од зграда у седишту министарства у Београду. Репортери "Политике" били су у прилици да обиђу овај објекат непосредно пре увођења строгих критеријума уласка.

Лабораторија, којом руководи доктор молекуларне биологије Бојана Панић, изграђена је по такозваном "стандарду чистих соба". Просторијама доминира бела боја, зидови су направљени од специјалног материјала који не скупља прашину, постоје чак четири система вентилације који спречавају улазак честица из једне просторије у другу када се отворају врата. Радни простор састоји се из низа соба, у које се улази помоћу магнетне картице, а заштитна одећа за запослене се подразумева.

Поређењем биолошких трагова узетих са места злочина, као што су крв, длака или сперма, са узорком узетим од осумњичених, моћи ће да се докаже њихова повезаност са кривичним делом. Рад ових стручњака, између осталог, омогућиће и расветљавање неких старих злочина под условом да су адекватно сачувани биолошки трагови који су узети као доказ.

Биолошки трагови

– Захваљујући донацијама из иностранства, које су у нашем министарству правилно усмерене, криминалистичка техника је у последње време значајно напредовала. ДНК лабораторија направљена је захваљујући CARDS програму – објашњава Лазар Нешић, начелник Националног криминалистичко-техничког центра (НКТЦ).

По његовим речима, одлучено је да ови полицијски послови, осим ДНК лабораторије, не буду концентрисани само у Београду, па су захваљујући норвешким донацијама и ОЕБС-у основани регионални центри у Нишу и Новом Саду. Експерти из иностранства који су прошлих година обилазили МУП Србије били су затечени старом техником, али и пријатно изненађени искуством и образовањем овдашњих колега. Управо зато Швеђани су одлучили да у оквиру програма SweSe (Шведска – Србија) помогну увођењем најсавременијих процедура у обради места злочина, односно прикупљању материјалних доказа.

Да се нове методе рада већ примењују, може се видети и приликом увиђаја тежих кривичних дела у Београду где криминалистички техничари, у заштитним оделима и са капама сличним хируршким, већ подсећају на сцене какве су овде виђане само у филмовима. Са новом техником и обуком, и још неким побољшањима у раду, НКТЦ постаће "српски Визбаден", оно што је за Немачку чувени институт из поменутог града.

Пошто центар нема адекватну зграду, део опреме налази се у згради Полицијске управе за град Београд. НКТЦ опремљен је и модерном техником која омогућава брзу анализу сумњиве супстанце, што се у пракси често користи за утврђивање састава дроге. Баш док су репортери "Политике" обилазили овај део МУП-а, кроз који их је спровео начелник Одељења за вештачење Слободан Нешковић, на анализи је било 125 килограма хероина недавно заплењеног у околини Новог Пазара. Међу уређајима је и електронски микроскоп са рендгенском микросондом холандске производње, који између осталог непогрешиво открива основне састојке барута (баријум, антимон, олово) чиме се доказује да је неко пуцао из ватреног оружја.

Отисци гума и ципела

Посебна група стручњака бави се трасологијом, дисциплином криминалистичке технике у чијем центру пажње су трагови са места злочина. Недавно је једна група разбојника, која је пљачкала бензинске пумпе широм Србије, откривена на основу отисака аутомобилских гума и ципела. У једном другом случају, приликом познате пљачке банке у хотелском комплексу "Сунчани врхови" на Копаонику, разбојник је приликом прескакања пулта стао на папир и тако оставио школски пример отиска ципеле који је касније био доказ против њега на суду. "Тајно оружје" ових експерата зове се "дастлифтер", уређај за "скидање" отисака ципела у затвореним просторијама, чак и оних који су невидљиви голим оком. Реч је о коферу у коме се налази специјална фолија која, када се наелектрише, са пода "подиже" прашину у облику трага ципеле извршиоца кривичног дела.

Балистичари НКТЦ већ су се доказали разјашњавањем техничких детаља најтежих злочина у којима је коришћено ватрено оружје. Недавно су успели да идентификују пушку из које је пуцано чак и када је извршилац заменио делове који одају "рукопис" оружја. Реч је о криволову, а осумњичени је у недозвољеном ноћном лову, уз употребу рефлектора који привлачи животиње, одстрелио петнаестак срндаћа.

У просторијама "српског Визбадена" које се налазе у ПУ за град Београд је и AFIS, систем за аутоматску обраду отисака прстију. Донедавно дактилоскопија је подразумевала употребу црне боје и остављање отисака на картону, који је по посебној процедури требало пронаћи у огромним евиденцијама да би се упоредио са отиском са места злочина. Данас се отисци остављају на електронском читачу, а да би се извукли из евиденције довољно је обавити кратку компјутерску претрагу.