Ново питање – извори средстава за живот

Сваки нови попис становништва, по правилу, доноси многе новине у односу на претходни, па ће тако бити и на попису који почиње 1. октобра ове године.

Једна од новина коју ће донети овај попис јесте у томе што ћемо добити комплетну слику дневних миграната –где и којим превозним средством у току дана путују на посао или у школу. Одговор на ово питање је значајан за велике градове, али и за остала насеља. На основу тога могуће је сачинити одговарајуће развојне планове, не само унутар великих градова него и за више општина и округа истовремено.

Попис доноси и мноштво информација од значаја за особе са посебним потребама, то јест за лица која имају потешкоћа у обављању свакодневних активности код куће, у школи, на послу због проблема са: видом, слухом, говором, кретањем итд. Пошли смо од чињенице, а консултовали смо представнике државних институција, научне установе и цивилни сектор, да у Србији не постоји јединствена и ажурна база података о особама са посебним потребама, иако имамо стратегију Владе Србије за побољшање положаја особа са посебним потребама. Тако ћемо на основу пописа имати и податке о томе где ова лица живе, које су старости и пола, каквог су образовања итд.

Први пут пописујемо и такозване примарне и секундарне бескућнике. У ствари, податке о секундарним бескућницима прикупљали смо и у претходним пописима. То су лица која су изјавила да живе у тзв. објектима настањеним из нужде (настањена шупа, гаража, приколица итд.). На новом попису имаћемо, међутим, и категорију примарних бескућника, оних који немају чак ни привремену адресу становања. То су лица која, на пример, лети живе испод мостова, на клупама итд. Попис ових особа биће одржан као претпопис током овог месеца, а велику улогу у свему томе имаће Републички и Покрајински завод за социјалну заштиту.

Богатије државе које могу за овакве статистичке акције да издвоје велика средства (нпр. Канада) пописују бескућнике тако што у поноћ одређеног дана пописивачи уђу у све објекте који су лоцирани као место спавања ових људи. Али сада ћемо и ми први пут имати податке о томе колико је таквих лица, где се налазе, које су старости итд.

На свим пописима јавност посебно занимају и подаци о броју неписмених. На прошлом попису 2002. било их је око 220.000 или 3,4 одсто. То су особе без школске спреме или са завршеним првим-другим разредом основне школе, која не знају да прочитају или да напишу текст у вези са неком од најобичнијих ствари из свакодневног живота. На прошлом попису, неписмене великим делом чиниле су женске особе старије од 65 година, у сеоским подручјима. Видећемо колико се слика у том погледу сада променила. Такође, видећемо какве су промене настале са (не)писменошћу Рома, нарочито међу млађом генерацијом.

Међутим, новост у вези с пописом јесте у томе што ћемо први пут бележити и тзв. компјутерску писменост. Тако ћемо први пут имати комплетне податке о томе колико становника Србије зна да користи рачунар и Интернет, да обрађује текст, шаље електронске поруке итд. Као и сви подаци на попису, и ови ће нарочито бити занимљиви због своје територијалне, али и генерацијске димензије.

Ново је и питање о изворима средстава за живот (не и о њиховој висини), то јест да ли су лица у претходних годину дана живела на основу свог рада, тј. од своје зараде, да ли од пензије, од социјалних примања, или кредита-стипендија за студенте. Или су издржавана лица. Као и на прошлом попису, регистроваћемо и контингент избеглих, и интерно расељених са Косова и Метохије, као две посебне категорије. Имаћемо и њихове комплетне одговоре – да ли раде, где станују итд.

Начелница Одељења за попис становништва

(Сутра: Први пут и ванбрачне заједнице)