Мање субвенције, већа социјална давања

Ко ће, после јесењег ребаланса државне касе добити мање, а ко више новца, биће познато крајем ове недеље, када ће се, како незванично сазнајемо, предлог ребаланса буџета који увелико спрема Министарство финансија, наћи пред члановима Владе Републике Србије.

Према нашим сазнањима, уштеде су једним делом направљене смањењем трошкова за куповину робе и услуга, као и за специјализоване и услуге по уговору појединих министарстава. Такође, мање новца него што је првобитно планирано биће потрошено и на име камата на државне дугове, јер ће, због курсних разлика, мање динара бити потребно за куповину евра како би се уредно сервисирале обавезе. С обзиром на то да је 80 одсто буџетских давања законом „закуцано”, после ребаланса ће и неке субвенције бити смањене. Засад, није познато које. Мање новца за трошење остаће и неким независним институцијама као што је повереник за информације од јавног значаја, али и заштитник грађана. Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, негодовао је недавно због начина на који Министарство финансија припрема ребаланс буџета. Истичући како је апсолутно непримерено што је предлог ребаланса припремљен без икаквих претходних консултација са независним институцијама. Повереник је додао да му је прекројени буџет достављен у петак навече, по истеку радног времена, уз захтев да се мишљење достави до понедељка.

– И до сада је ова институција спадала међу најрационалније и најштедљивије. Била би то и ове године, независно од ребаланса. Међутим, са овим предлогом Министарство финансија као да се руководи „идејом” да они који штеде треба да штеде још више, а они који нису штедели то и не треба да чине – казао је повереник.

Он додаје да министарство „уштеде” планира без консултација, по непознатим субјективним критеријумима, па средства, уместо на позицијама на којима је то реално, (на пример, са позиција плата будући да услед објективних околности повереник ради са бројем сарадника који је знатно мањи од потребног) умањује материјалне трошкове који су неопходни за елементарно функиционисање ове независне институције. Буџет повереника ребалансом је умањен је за 17 одсто, а да је, како сам каже, Родољуб Шабић консултован могле су се направити чак и веће уштеде. И док повереник негодује, у Министарству рада, са друге стране, очекују да ће добити додатна средства од 1,5 милијарди динара како би се осигурала редовна исплата социјалних давања.

Ипак, како ће Министарство финансија, извести рачуницу која ће као крајњи резултат имати 132 милијарде мањка у републичкој каси – засад није познато. Јер, према ранијој оцени Фискалног савета, до краја године требало би уштедети скоро 20 милијарди динара да би се надоместили расходи у буџету, јер су раст плата и пензија већи од планираних због тога што је инфлација изнад очекиване, као и негативних ефеката примене Закона о финансирању локалних самоуправа. Због овог закона јаз између прихода и расхода за ову годину повећаће се за 10 милијарди динара. Ситуација је натегнута, јер су и приходи у каси подбацили. Најзначајније је, свакако, смањење прилива по основу ПДВ-а, који су у првих седам месеци за 5,3 одсто нижи него у истом периоду прошле године. Без обзира на то што је Законом о буџету планирано да ће се од ПДВ-а у републичку касу слити 355 милијарди динара, стручњаци окупљени око билтена „Макроекономске анализе и трендови” процењују да та бројка не може бити већа од 340 милијарди динара. Са друге стране, због пада увоза падају и приходи од царина.

А. Телесковић