Вишак 158 наставника
– У овом тренутку имамо само 158 људи у образовном систему Републике Србије који немају часове. Могуће је да ће тај број бити и мањи када подвучемо црту – видећемо ко је стекао услове за пензију, ко се може ангажовати у другим школама и трећа опција ће бити отпремнине – изјавио је јуче на конференцији за новинаре министар просвете и науке др Жарко Обрадовић.
Према подацима свих школских управа, у прошлој школској години било је 4.867 наставника који нису имали пун фонд часова. У међувремену је по речима министра распоређено 2.205 наставника, тако да је сада остало 2.682 радника запосленa у образовном систему која немају пун фонд часова.
Обрадовић је рекао да, срећом, нису тачне информације синдиката које су се појављивале у јавности у протекле три недеље и да ће се стање у школама и даље пратити.
– У овом тренутку постоје потребе школа за новим радницима – за 2.630 са непотпуним и за 1.151 запосленим са пуним фондом часова. Пошто је за расписивање конкурса потребна наша сагласност, ми ћемо сваки случај посебно проверавати да бисмо утврдили оправданост таквог захтева, а решење ћемо тражити међу овим људима са непуним фондом часова – рекао је министар и додао да ни сада нису сто одсто сигурни да је овај захтев од 1.151 особе у потпуности тачан, јер постоји могућност да поједини директори чувају радно место за себе.
Обрадовић је подсетио и да се већ три године спроводи акција рационализације броја одељења, којих је сада мање за 1.586. У односу на претходну годину, број одељења је мањи за 394. Он је рекао и да у овом тренутку имамо 800 одељења у којима има пет и мање ђака, 1.556 одељења са шест до 10 ђака и 1.739 одељења са 11 до 15 ученика.
На питање „Политике” када ће почети рангирање универзитета будући да Универзитет у Београду поново није успео да уђе на Шангајску листу 500 најбољих, Обрадовић је рекао да ће крајем октобра у Београду бити организована међународна конференција на ту тему, да се критеријуми за рангирање морају променити, али је признао и да смо за неулазак у друштво најбољих сами криви.
– Нашом грешком, један број радова није назначен као да припада УБ што је колективно утицало да не будемо међу првих 500. С друге стране неопходно је да се промене и критеријуми, који тренутно дају предност најбогатијим и најпознатијим универзитетима. Ја сам довео у питање ту Шангајску листу на недавној међународној конференцији, јер су дискутабилни критеријуми ангажовање професора који имају Нобела, сарадња с привредом, питање цитираности тема из земаља које им нису интересантне и сл. – објаснио је министар.
С. Гуцијан
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


