Пет вокала, а нигде музике

Пролог

Представници града, Секретаријата за социјалну заштиту и удружења „Грађанске иницијативе” су пре два месеца потписали уговор о описмењавању 70 одраслих Рома из некадашњег нехигијенског насеља испод „Газеле”

Обуку ће од 13. септембра спроводити 14 студената Филолошког факултета, ФПН-а и Факултета драмских наука. За узврат, град ће им дати стипендије којима ће моћи да плате школарине

Настава ће се одржавати у општинама Чукарица, Младеновац, Раковица, Сурчин и Барајево, уторком и петком. Час траје 60 минута.

Студенти Филолошког факултета Оливера Лазаревић, Бојана Божић и Иван Ерић већ су одржали свој први час

Насеље Кијево, Раковица, 18 сати...

********************************************

Трешти музика уздуж и попреко ромског насеља. Упекла звезда, као да је подне.

Ужарени су и зидови и врата лименог контејнера, првог здесна. Али – описмењавање нема алтернативу. Седе прваци над белином расклопљених свезака. Стежу, или из руке у руку премећу оловке и гумице.

Најмлађем прваку је 23, а најстаријем 52 године.

Чекају да учитељице Оливера и Бојана, и учитељ Иван, означе почетак првог часа. Чули су, предаваће им о вокалима. Шта год то било. А није певање.

Иако, ритма има. Неки клинац монотоно удара рекетом по тениској лоптици. Баш о зид контејнера – школе. 

– ... те Новак Ђоковић – себи у браду ће један првак у „најбољим годинама”.

Неки су повели и децу, искусне школарце. Да им држе страх, али и да помогну. Нема шале са вокалима.

Ахмет Бетић сео између двојице синова.

– Био сам главни фрајер у друштву. Бежо сам од куће, из школе... Ни батина ме није могла натерати у клупу. Крио сам се испод кревета, док ме тата тражио по насељу. Украдем му цигарете док спава, па са Рашидом побегнем у град да пушимо у парку. Рекли су после да нема вајде од мене, па ме послали да просим. Аууу људи, што је то било лудо време. Сад ме деца натераше да учим – прича Ахмед.

А друг му Рашид вири кроз прозор учионице. Слуша и смејуљи се. Каже, неће жив у клупу. Зачикава Ахмеда. Опомињу га прваци, али и комшије који су се сјатили око контејнера да ободре ђаке. Али ни њима ђаво не да мира. Мало, мало па се неко огласи:

„Трчи, жено, кући, загоре ти ручак. Види ју, засела у клупи, а паприкаш побеже.”

„Гле што се Ахмед пицнуо за час”,

„Учитељице, она тамо пуши...”

Па прекипе и ђацима. Устаде отресита Ђана и сасу кибицерима: „Комшије, није ово смешно. Не игра мечка, нег’ учимо. А и да се зна, ја умем и да читам и пишем. Само сам дошла да обновим градиво”.

Оливера, Бојана и Иван отворише оба фронта: те умирују публику, те заводе ауторитет у одељењу. Ђаци сениори помажу колико могу. Извлаче децу која су шмугнула испод столова да се играју и међусобно ћушкају. Беше ту и предшколаца, ваљда није имао ко да их причува. Вуку маме за руке, смеју се, дижу грају... Не гине им „следовање” после часа.

А час управо почиње.

А, о, е, и, у.

Вокали!

И тако 60 минута.

Славица Новаков, двадесеттрогодишња мајка троје деце, десном руком прецртава са табле слово „А”, а левом љуља колица да јој се беба не пробуди. Шкрипе клупе, ногари од столица стружу по поду. Заврши се и ово за данас.

– Дојадило ми је да се са икс потписујем на сваки формулар који не умем да прочитам. Кад изађем међ’ света, ко да сам мала. Говоре ми шта да радим, терају ме, не слушају шта причам, смеју ми се. Доста је било. Оћу да научим сва слова. Да седим и ја и читам шта пише у новину. Да они што ми се смеју у банке и шалтере, виде како се потписујем – поверава нам се Славица.

Ни њена комшиница Сузана Мемедовић нема дан школе. Кад је била мала нико јој, каже, није рекао да треба да иде у школу. Терали су је да од малих ногу прошњом зарађује за себе, браћу и сестре. Пре него што је одрасла научила је да кува, а потом се удала. Књига, оловка и свеска јој се никако нису лепиле за руку.

До пре два дана.

Љиљана Перовић   

---------------------------------

Слова суморне статистике

Сваки четврти Ром у престоници је неписмен, а међу младима од 15 до 19 година, њих 15,9 одсто не зна ни да се потпише. Више од 56,9 процената младих Рома није успело да заврши ни основну школу. Незапослених припадника ове националне мањине је 60 процената. Свега 7,9 одсто има завршену средњу школу.