Град у мрежу, добит свима

Пољопривредни стручњаци поново упућују апел произвођачима да на време почну да размишљају о постављању противградних мрежа, како би наредну сезону дочекали спремни и како се не би поновили призори уништених воћњака које виђамо широм Србије после сваке веће временске непогоде.

Метеоролошка статистика потврђује све већу учесталост града у току лета и све већих штета на усевима и имовини. Због тога наши саговорници саветују да је сада право време да се направи рачуница и да се размисли о ефикасној противградној заштити. Осигурање ће да санирао део последица, али противградна мрежа делује превентивно.

Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, каже да је корист од постављања овакве заштите вишеструка.

– Пољопривреда је фабрика под отвореним небом. Треба знати да постоји неколико фактора због којих су противградне мреже веома добре. Најпре, штите од града, а када тај град падне и остане изнад крошњи, у мрежи, он се претвара у воду и залива воће. То је добро нарочито тамо где нема система за наводњавање. Мреже штите и од јаких сунчевих зрака и спречавају пуцање плодова, што се дешава са трешњама када су незаштићене. Значи, добре су за квалитет плодова и гарантују добре приносе – објаснио је Цвијановић.

Он потврђује да већина мањих произвођача на ову врсту заштите од временских непогода и даље гледа као на трошак, али додаје да би такво мишљење ваљало под хитно мењати.

– Не би требало на то гледати као на непотребни издатак, већ као на инвестицију која се за три, четири године исплати. Осим тога, постојаност квалитета плода нема алтернативу. Неће се десити да, због сунца, једне године јабука буде црвена, а друге жута. Уколико уложите у противградне мреже, можда не морате ни да осигурате воћњак – каже Цвијановић и поново упућује савет пољопривредницима.

– Они који се двоуме, требало би да се удруже у задруге. Сваки облик интересног повезивања даје шансу да се мреже могу добити јефтиније. Куповале би се на велико и тако би се обезбедила нижа цена – саветује наш саговорник.

Зашто су мреже можда велики залогај за мале произвођаче, показују примери великих који су их изградили још пре неколико година.

– Ми имамо противградну мрежу на 250 хектара. Она кошта од седам до осам хиљада евра по хектару са постављањем. Изградили смо је 2006. године и већ пет година даје резултате, а период експлоатације је око 20 година. Због тога, како из године у годину ширимо површине под воћњаком, тако повећавамо и површине под противградном мрежом. Када, од треће године, воћњаци почну да дају значајнији род од 30 до 50 тона по хектару, то је право време за стављање противградне мреже – објаснио је Никола Милићевић, директор имања „Подунавље” у Челареву, које послује у оквиру „Делта аграра”. И он потврђује да мреже имају вишеструку намену.

– Две основне сврхе су – одбрана од града, који оштећује плодове, али ту је и улога такозваног сенчења плода, односно заштите од сунца. Колико ја знам мрежа може да се користи за заштиту јабука, шљива, бресака, кајсија, крушака, а не видим зашто не би могла да се стави и изнад малина или купина. Мрежа се шири у пролеће после цветања, а скупља се после бербе – рекао је Милићевић.

С. Деспотовић