ПУКОВНИК ПРОФ. ДР ГОРАН РАЂЕН

Све факторе ризика за настанак  инфаркта миокарда можемо поделити на: непроменљиве и променљиве. Непроменљиви фактори ризика, као што им и само име каже не могу се мењати и ту спадају: године старости, мушки пол и породично оптерећење то јест оно што смо наследили од родитеља. Ти фактори ризика немају неки практично значај јер их никаквим методама не можемо мењати. Много важнију  групу представљају променљиви фактори ризика који се могу успешно смањити (променом стила живота и/или применом лекова). У те факторе спадају повишени крвни притисак, повећани ниво психичког стреса, пушење цигарета, прекомерна телесна тежина, шећерна болест, физичка неактивност, повишене масноће у крви..

Данас постоје бројни развијени  скор системи који нам на једноставан и прихватљив начин показују колики је наш ризик за настанак инфаркта миокарда у процентима за наредних десет година и за колико га евентуално можемо смањити уколико неки од тих фактора успемо да нормализујемо. Тако се може помоћи пацијенту да боље и лакше направи лични план мера које би требало спровести у циљу смањења ризика за настанак нежељеног догађаја, то јест инфаркта миокарда.

Инфаркт миокарда настаје због запушења једне од коронарних артерија које снабдевају срчани мишић крвљу. Тромбоза коронарне артерије је најчешће изазвана атеросклерозом. Основни симптом настанка инфаркта миокарда је ангинозни бол. Бол је обично локализован у средогруђу,  иза грудне кости, и може се ширити у предео желуца, врат и доњу вилицу, позади између плећки као и низ леву, ређе низ десну, руку.

Данас је, појединачно гледано, најважнији фактор у лечењу инфаркта миокарда време. Од суштинског је значаја да се болесник што пре од настанка симптома јави кардиологу, током првих неколико сати, идеално би било у оквиру првог сата. Због тога се тај први сат од настанка симптома и назива "златни сат".  

Када се болесник јави на време  могу се применити савремене мере лечења које подразумевају "отварање" инфарктне артерије. Наиме, код тих болесника се даје фибринолитичка терапија (којом се "отапа" тромб) и након тога се прави хитна коронорографија (коронарна ангиографија) и том приликом се "продува" сужење на инфарктној артерији и пласира коронарни стент. На тај начин се спречава да дође до значајнијег оштећења срчаног мишића и практично болесник се након неколико дана може отпустити из болнице са сасвим малим или пак без оштећења срчаног мишића.

Дакле, од суштинског значаја за лечење акутног инфаркта миокарда је време. Време је живот.

Кардиолог
(Аутор је начелник Првог кардиолошког одељења ВМА)