PUKOVNIK PROF. DR GORAN RAĐEN

Sve faktore rizika za nastanak  infarkta miokarda možemo podeliti na: nepromenljive i promenljive. Nepromenljivi faktori rizika, kao što im i samo ime kaže ne mogu se menjati i tu spadaju: godine starosti, muški pol i porodično opterećenje to jest ono što smo nasledili od roditelja. Ti faktori rizika nemaju neki praktično značaj jer ih nikakvim metodama ne možemo menjati. Mnogo važniju  grupu predstavljaju promenljivi faktori rizika koji se mogu uspešno smanjiti (promenom stila života i/ili primenom lekova). U te faktore spadaju povišeni krvni pritisak, povećani nivo psihičkog stresa, pušenje cigareta, prekomerna telesna težina, šećerna bolest, fizička neaktivnost, povišene masnoće u krvi..

Danas postoje brojni razvijeni  skor sistemi koji nam na jednostavan i prihvatljiv način pokazuju koliki je naš rizik za nastanak infarkta miokarda u procentima za narednih deset godina i za koliko ga eventualno možemo smanjiti ukoliko neki od tih faktora uspemo da normalizujemo. Tako se može pomoći pacijentu da bolje i lakše napravi lični plan mera koje bi trebalo sprovesti u cilju smanjenja rizika za nastanak neželjenog događaja, to jest infarkta miokarda.

Infarkt miokarda nastaje zbog zapušenja jedne od koronarnih arterija koje snabdevaju srčani mišić krvlju. Tromboza koronarne arterije je najčešće izazvana aterosklerozom. Osnovni simptom nastanka infarkta miokarda je anginozni bol. Bol je obično lokalizovan u sredogruđu,  iza grudne kosti, i može se širiti u predeo želuca, vrat i donju vilicu, pozadi između plećki kao i niz levu, ređe niz desnu, ruku.

Danas je, pojedinačno gledano, najvažniji faktor u lečenju infarkta miokarda vreme. Od suštinskog je značaja da se bolesnik što pre od nastanka simptoma javi kardiologu, tokom prvih nekoliko sati, idealno bi bilo u okviru prvog sata. Zbog toga se taj prvi sat od nastanka simptoma i naziva "zlatni sat".  

Kada se bolesnik javi na vreme  mogu se primeniti savremene mere lečenja koje podrazumevaju "otvaranje" infarktne arterije. Naime, kod tih bolesnika se daje fibrinolitička terapija (kojom se "otapa" tromb) i nakon toga se pravi hitna koronorografija (koronarna angiografija) i tom prilikom se "produva" suženje na infarktnoj arteriji i plasira koronarni stent. Na taj način se sprečava da dođe do značajnijeg oštećenja srčanog mišića i praktično bolesnik se nakon nekoliko dana može otpustiti iz bolnice sa sasvim malim ili pak bez oštećenja srčanog mišića.

Dakle, od suštinskog značaja za lečenje akutnog infarkta miokarda je vreme. Vreme je život.

Kardiolog
(Autor je načelnik Prvog kardiološkog odeljenja VMA)