Незнани јунак пише ребаланс буџета

Минимум минимума је да јавности буду познати циљеви и критеријуми ребаланса буџета. Овим речима је за „Политику” повереник Родољуб Шабић коментарисао начин на који се прекраја државна каса. Тај процес, како рече, мора да буде неупоредиво јавнији.

– Дакле, ако је циљ смањење дефицита буџета, што је потпуно легитимно, треба унапред да знамо како се планира остварење тог циља. Да ли линеарним умањењем или по неким другим критеријумима. Као и ко, зашто и колико треба да смањује потрошњу. А то је потпуно непознато и остаје утисак да се ребаланс заснива на „идеји” да они који су већ штедели треба да штеде још више, а они који нису и не морају – критичан је Шабић.

И Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности” Србије, сматра да није добро то што стручне расправе о буџету и ребалансу државне касе нема. Прецизније, нема институционализоване могућности да стручњак кога та проблематика интересује достави своје мишљење креаторима буџета.

– Буџетски корисници, који би, по логици ствари, требало да учествују у том послу, приликом ребаланса буџета нису могли да предложе на које начине треба смањити трошкове. Чули смо од повереника да му је на мишљење документ прослеђен без претходних консултација. Обично се овде буџет усваја у последњем тренутку, па врло често и посланици немају довољно времена да прочитају цео документ – каже Ненадић.

Повереник Родољуб Шабић још једном је истакао како је Министарство финансија „уштеде” планирало без консултација, по непознатим субјективним критеријумима. Тако су, уместо на позицијама на којима је реално могло и више да се уштеди, резови направљени на оним местима где су средства неопходна за обављање елементарних функција. Са друге стране, на платама запослених је реално могло да се одузме више новца јер повереник, како каже, ради са знатно мањим бројем сарадника него што је то потребно.

– На први поглед, сасвим је логично да се средства узму ако се не троше. Међутим, очито да нам је потребан одговор на питање зашто је то тако. У случају повереника, Скупштина је изгласала буџет и дала сагласност да се запосле нови људе. То, међутим, није било могуће јер од владе нисмо добили потребан пословни простор. Односно, још горе, добили смо, заједно са омбудсманом, велику, некад прелепу зграду у Карађорђевој 48, али не и средства неопходна за њену адаптацију, без чега је потпуно неупотребљива. Без људи планирана средства није било могуће, бар не сврсисходно, потрошити. И тако из године у годину – објаснио је повереник.

Он додаје да би требало размислити и о томе какву поруку као држава шаљемо окружењу ако, док на сав глас најављујемо борбу против корупције, ребалансирамо буџет тако што се, док просечно смањење буџетским корисницима износи пет одсто, средства намењена Државној ревизорској институцији режу за трећину.  

Аница Телесковић

---------------------------------

Новинари поднели 400 жалби

Статистички подаци повереника показују да су новинари поднели 400 жалби на рачун Министарства финансија. О проблемима на релацији Министарство финансија – јавност говори и тај податак, каже повереник.

– Некада су ти проблеми попримали готово алармантне размере, па сам на то упозоравао владу и јавност, као на пример у случају Мреже за реституцију. Један број жалби поднели су и званичници Удружења новинара, као и из бројних листова, као што су „Политика”, „Блиц”, „Данас”, „Курир”, „Ало”... Мање-више свих медија. Само донекле је за утеху што су након интервенције повереника претходно ускраћене информације тражиоци углавном, у око 95 одсто случајева, добијали. Број жалби мора да буде мањи, министарство треба значајно да унапреди свој однос према праву јавности да зна – поручује Шабић.