Ислам не дозвољава да се зури у туђе лице

Екбал Барака (69), новинарка и књижевница, председница египатског ПЕН-а, позната је по борби за женска права и демократију у арапском свету. Ових дана нема много времена јер одговорно схвата улогу интелектуалца у новоосвојеним слободама избореним на скверу Тахрир. У Египту је има свуда, на телевизији, у писаним медијима, на трибинама и улици, али ипак је стигла да скокне до Београда на 77. Међународни конгрес ПЕН центара. Прилика да из прве руке, са лица места, сазнамо више о променама које је донело „арапско пролеће”.

 Како је у Египту ових дана?

Код нас је немирно и узбуркано, људи се брину за будућност. Први пут у историји ми смо ти који треба да одлучимо о својој судбини. Стотинама година су владари одлучивали уместо нас.

У ранијој историји они се нису ни хвалили да су демократе. У модерно време позивајусенадемократију, али, наравно, нису.

Да ли ће Египат бити исламска или секуларна држава?

 Постоје партије које траже теократију. За људе који су необразовани и немају никаквог искуства са демократским процесима, то се чини привлачним. Они воле ислам. Али за интелектуалце то је страшна ствар. Ми не желимо теократску државу, желимо цивилно демократско друштво где свако може да се моли свом богу, да практикује своју веру и да се бори за своју политичку опцију. То је сукоб који постоји у сваком другом друштву, а не само у Египту. Али у Египту је сада то први пут прави сукоб између људи који знају шта хоће и желе. И то је, како ја видим, прогрес.

Да ли је могуће после револуције за кратко време образовати људе и обавестити их тако да заиста могу свесно да изаберу опцију коју највише желе?

Ми смо на првом степенику сада ка демократији. Ништа не иде баш глатко, вероватно ће многе ствари бити постављене наопако. Али бар може да се каже да смо почели. И никад, никад, никад се више нећемо вратити на старо. За мене и за 85 милиона Египћана то је завршено.

Ипак, нисам претерано оптимистична, они ће можда изабрати теократску државу, али ће то бити њиховом вољом.

Која је ваша улога у револуцији, какав је допринос интелектуалаца?

Прво, ја сам новинар, пишем текстове, учествујем на трибинама. Људи ми верују и верују онима који су били у опозицији. Почела сам да пишем седамдесетих и од самог почетка сам била у опозицији

Сви моји текстови су против оних који хоће теократију, оних који дискриминишу жене, борим се за Копте и њихова права на испољавање својих верских убеђења.

Значи да се Мубарак није много трудио да угуши слободну реч и да утиша медије?

Не, управо је из штампе изашла књига одабраних текстова објављених у време његовог режима. Запрепастили бисте се кад бисте прочитали шта смо све били у стању да напишемо, како смо се обрушавали на власт. Узвикивали смо, тражили, захтевали да се нешто учини. Упозоравали смо да стрмоглаво падамо.

И шта вам је он одговарао?

Зар ви мислите да ово није права демократија, рекао би. Умео је да слуша али нас није чуо. Штета. Био је окружен својим јако корумпираним уским кругом. И они су сада сви у затвору.

Шта вам је највише сметало, на шта сте упозоравали?

Првенствено на сталне преваре и лажи о резултатима избора. Јер таквим украденим изборима, они су постављали стално исте људе из режима, да наводно буду народни представници.

И то је био главни разлог који је довео до револуције?

Народ је једноставно експлодирао. Мрзели смо ту корумпирану партију која је стално освајала лажне гласове. И сви смо изашли да кажемо „не, ми вас нећемо”. Они су хтели апсолутну већину.

У Египту и ван њега важите за једну од најратоборнијих феминисткиња. Али за разлику од западних бораца за женска права, ви сте изразито против тога да жене покривају лица или да носе мараме. Чак тврдите да то Куран од њих не тражи?

Хиљаде текстова и телевизијских емисија написала сам о томе. Као муслиманка, и са дипломом исламске историје, филозофије и књижевности у родном Каиру, обраћам се директно женама, кажем им да је то „велика превара”, велика замка у коју хоће да их убаце. Идите поново на Куран, прочитајте га, покажите ми где пише да жена треба да буде покривена, да сакрива своје лице.

У вашој књизи Хиџаб из 2002. године критикујете ношење мараме којом младе муслиманке покривају косу и врат, као феномен који није везан за ислам већ има социолошке, политичке и економске корене?

Да, у исламу је чак забрањено да се лице покрива. Кад се иде у Меку на хаџилук, ако имате покривено лице – неће вас пустити.

Да ли сте због ове књиге били изложени нападима екстремиста?

Па чудно је то што је књига у Египту доживела три издања, што је штампана и продавана у Сирији, али није преведена на енглески.

Понудили сте у Лондону да је преведу и штампају, али су вас одбили, зашто?

Рекли су да не желе да се упетљавају у те ствари. Не желимо да наљутимо муслимане, рекли су ми. Боје се реакције. Мислим да би морала да се преведе, јер све више европских жена носе мараме или никаб, мислећи да је то ислам.

Звучи готово невероватно да је то заблуда а да је узела маха по целом свету. Чак и западне или америчке феминисткиње кажу да је то њихово право, слободна воља, ако хоће да носе вео или покрију лице...

То није слободан избор и не може никад бити.

Зашто?

Зато што вам ускраћује слободу и што је то дискриминација између полова. Мушкарци никад не носе вео или хиџаб. У исламу нема дискриминације.

Куран прописује да се не зури у лице другог. Било да је мушкарац било жена. И то је цивилизован приступ. Треба по слову Курана забранити мушкарцима да зуре у жене. А не да оптерећују мушкарце. 

Како мушкарци муслимани гледају на вас?

Па неки ме називају кучком или проститутком. Кажу да сам декадентна и да мрзим ислам. Али многи ме подржавају и кажу да сам храбра, траже да наставим са борбом.

Како се десило да се Куран тако различито интерпретира?

Ислам вам даје избор, и слободу. Али интерпретирају га они који у њега убацују свој сопствени реакционарни менталитет.

Ви тврдите да је ваша интерпретација тачна?

Да, ја имам на то право, јер много знам о Курану и исламу, јер сам га изучавала, и о свему томе разговарала са многим најбољим професорима. Куран тражи од својих да га слободно интерпретирају и да га разумеју.

 ------------------------------------------------------------------------

Упозоравала сам Мубарака док је био на власти

Сигурно сте поткачили и Мубарака док је био на власти?

Наравно, знала сам га лично. Сретала га много пута на годишњицама ПЕН-а или кад је примао новинаре и виђеније писце. Поред текстова које сам писала, користила сам сваку прилику да му и лично кажем пред свима шта мислим о његовој власти. То су чинили и други писци. Више пута смо му рекли у каквом јадном стању живе људи у Египту. Тражили смо од њега демократију и слободе.