Атомско руковање

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Индија је учинила још један корак да свом статусу силе дода и епитет "супер". Минулог петка у америчком конгресу је убедљивом већином одобрен њен нуклеарни споразум са САД, који јој даје званичну улазницу за нуклеарни клуб, 32 године од пробе њене прве атомске бомбе.
Споразум који је најављен прошлог лета приликом Бушове посете Делхију, представља велики заокрет у америчкој спољној политици и заиста значајну промену у правилима која су регулисала пролиферацију нуклеарне технологије и горива. Индија, наиме, овим постаје изузетак на много начина. Пре свега отварају јој се врата за набавку реактора и других компоненти за реализацију прилично амбициозног нуклеарног програма, при чему задржава своје атомско оружје и право да га даље развија. САД су, затим, ову врсту уступка начиниле према земљи која није потписница "уговора о неширењу" (НПТ), свеобухватних правила за поступање с нуклеарним материјалом.

САД су овај изузетак несумњиво начиниле из, рекло би се, јединствене комбинације стратешких и комерцијалних разлога. Прво, то је несумњиво признање растућој важности Индије, која нарочито после економских реформи које су је одвеле на стазу динамичног и постојаног развоја, постаје важан фактор у рапидно мењајућој Азији. Друго, иако је досад била нуклеарни "преступник" и после друге атомске пробе (1998), која је изазвала сличан пакистански одговор, постала актер регионалне трке у наоружању, званични Вашингтон њен атомски програм и даље сматра "разумним" (нарочито у поређењу са севернокорејским или иранским). Индија, затим, има статус постојане демократије и, најзад, у стратешким калкулацијама Индија се сматра могућом противтежом Кини на азијском континенту.

Што се тиче комерцијалних разлога, то је пре свега индијски апетит за реакторима и горивом – и могућности америчких корпорација да тим потребама изађу у сусрет. Њу Делхи наиме у атомској енергији види значајан извор својих енергетских потреба за одржавање економског раста (последњих година између осам и девет одсто). Из атома земља сада подмирује само три одсто својих потреба за електричном енергијом, и да би то повећала планира да у идућих шест година у ову технологију инвестира око 20 милијарди долара.

Разуме се, да би добио ову улазницу, Њу Делхи је морао да начини и извесне уступке, али утисак је да јој они не везују руке. Под надзором ће, после потписивања укупно 123 уговора који разрађују генерални споразум, бити само 14 од њена 22 нуклеарна реактора. "Нећемо дозволити никакво спољно мешање у наше стратешке програме", изјавио је тим поводом јуче у индијском парламенту министар спољних послова Пранаб Мукерђи.

Критичари споразума управо у овоме виде његове главне слабости. Индија ће, по њима, на овај начин превазићи проблем са оскудицом уранијума: увозни ће користити за погон цивилних реактора, док ће домаћи сада бити на располагању за војни програм.

Овим споразумом Индија је добила статус који је испред оног који у овој области имају стари амерички савезници, Израел и Пакистан. Њу Делхи, који је током хладног рата био окренут пре свега Москви, сада уважава нови глобални распоред моћи, али био би погрешан утисак да сва своја јаја ставља у корпу Америке. Као и досад, чиниће то само у мери у којој то буде било у функцији њених интереса, што, између осталог, подразумева одржавање срдачних веза са Ираном, који у америчким очима, уз Северну Кореју, остаје главни нуклеарни преступник. Да ли би у том погледу Индија могла нешто да помогне, остаје да се види.

-----------------------------------------------------------

Клуб и остали

"Легални" поседници нуклеарног оружја сада су само "великих пет": САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска: тај статус им даје НПТ. Атомске пробе поред њих су извршили још и Индија, Пакистан и, недавно, Северна Кореја. Израел, који по свему судећи поседује импресиван нуклеарни арсенал, званично то нити демантује нити потврђује, мада је премијер Олмерт у понедељак у интервјуу немачкој телевизији, на листу земљама са атомским оружјем, случајном или намерном омашком, ставио и своју.