Пола вакцина неискоришћено
Ни најстарији епидемиолози не памте да се десило да у децембру нигде у Европи нема забележене, чак ни мање, локалне, епидемије грипа и да се за сада пријављују само спорадични случајеви. У последњем Епидемиолошком недељном билтену Светске здравствене организације стоји да је на Старом континенту забележено само девет случајева постојања вируса у 423 узета узорка. Вируса грипа, иако је година на измаку, у Србији нема ни у траговима, каже др Предраг Кон из Завода за јавно здравље Београда. Број грађана на боловању или оних који су на поштеди због бола у грлу, шмрцања, кашљања, малаксалости, због главобоља и кијања није мали. Др Кон наводи да је само у Београду последње недеље регистровано 17.300 случајева акутних респираторних инфекција, а међу њима свега два узорка се воде као "сличан грипу". Овај број оболелих од респираторних инфекција је уобичајен за ово доба године, мада је много и оних који и нису потражили помоћ лекара. Они се лече сами или, "јуначки" вирус носе на ногама, не размишљајући о могућим последицама. Реч је, како објашњава наш саговорник, о инфекцијама дисајних органа које су проузроковане различитим врстама вируса, а до сада су на Торлаку изоловани једино аденовируси и вирус микоплазма пнеумоније.
Ове године запослени у домовима здравља и епидемиолошким службама бележе невероватну незаинтересованост грађана да се вакцинишу против грипа. Према подацима др Кона, на велико изненађење здравствених радника, у Београду је, на пример, вакцинисано само 42.000 старих особа и хроничних болесника. Практично је скоро 50 одсто вакцине остало неупотребљено.
– За вакцину још има довољно времена, јер, према садашњим прогнозама, епидемија грипа не очекује се пре почетка марта. Наравно, с грипом се никад не зна и све може врло брзо да се промени, зависно од климатских промена и кретања вируса грипа. Чак и да се ускоро појаве први спорадични случајеви грипа, а уз захлађење које нам стиже ових дана са запада можемо да их очекујемо, потребно је да се створи критична маса оболелих да би се развила епидемија. Према томе, сви заинтересовани имају довољно времена да се вакцинишу и заштите од грипа – каже др Кон.
За разлику од прошле године, кад је владала права помама за вакцинама против грипа и маскама, ове године наши лекари, по речима др Кона, опет су се суочили са старим отпором према вакцинисању против грипа. За наше епидемиологе то је потпуно неразумљиво, јер свуда у развијеним земљама тражи се вакцина више, а наши грађани их не желе ни када су бесплатне. Ми смо по броју вакцинисаних против грипа на самом европском дну, док је, на пример, у Холандији вакцинацијом обухваћено 74 одсто становника. Разлог за то је што је вакцина касно стигла. Прошао је такозвани, како објашњава др Кон, критичан тренутак у октобру и новембру, кад је вакцинација уобичајена, али тако је било и у целој Европи. Још није касно за вакцину и они који би је, на пример, примили данас за две недеље већ би стекли одређени степен имунитета, а за месец дана били би комплетно заштићени против овог вируса.
Да ли постоји начин да и сада, на прагу зиме, суочени с првим стварно ниским температурама које ће пробудити вирусе, ојачамо имунитет и учинимо организам мање подложан болестима?
Доктор Кон објашњава да имунитет зависи првенствено од општег здравственог стања сваког појединца, значи од психофизичког режима живота, рада и одмора. По њему, најбитније је организму обезбедити довољно сати ноћног одмора – најмање осам сати. Исхрана је и те како значајна. Зимски јеловник је врло специфичан. Наш народ ће се тешко одрећи увреженог мишљења да нас зими "држе" сланина, сарма и јако месо. Нутриционисти и имунолози препоручују да ових дана једемо што више воћа и поврћа и интегралних житарица, а да смањимо количине црвеног меса, месних прерађевина, масти, путера...
Др Кон наглашава да су грађанима доступни различити препарати за јачање имунитета, али да сви морају да знају да они могу да подигну имунитет, али не и да спрече појаву инфекције. Вакцина против грипа, међутим, код младих особа са очуваним имунитетом може да спречи појаву болести, док код старих особа и код људи са оштећеним имунитетом могу само да се ублаже последице болести.
Имунитет најлакше обара непотребно исцрпљивање, било да је реч о дуготрајној изложености стресу или ригорозној дијети. Пост није дијета, већ чишћење тела од масне и нездраве хране, али још више од тешких и туробних мисли. Такође, хигијена, како телесна, тако и она која се тиче нашег одевања, облачења и живљења, врло је битна за јачање одбрамбених снага.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


