Деци прија дисциплина

У веома популарним књигама о васпитању деце аустралијски трансакциони аналитичар Стив Бидалф заступа тезу да је сваком детету потребно пружити две врсте љубави: „меку љубав” и „чврсту љубав”. Мека љубав обухвата она понашања која сматрамо уобичајеним изражавањем љубави: мажењем и нежним додиром, пољупцем, похвалом, наградом у виду неког поклона или пријатне активности, посвећивањем свог времена детету. Све ове знаке дете јасно препознаје као знаке да је вољено – да је важно свом родитељу. На тај начин развија слику о себи као о особи која има вредност. Показујући меку љубав детету помажемо му да изгради љубав према себи. Показујући му поштовање помажемо му да изгради самопоштовање. Верујући у његове способности и наглас их признајући помажемо му да развије самопоуздање.

Али, за разлику од меке љубави, детету је потребна и чврста љубав. Ова врста родитељске љубави се изражава, на пример, као захтев родитеља да дете мора да ради нешто што му се не ради: да опере руке, поспреми играчке, научи лекцију. А када дете жели да ради нешто за шта родитељ сматра да је лоше, ризично или штетно, он показује чврсту љубав тако што не дозвољава детету да то ради и што истрајава у томе. Деци су потребне границе, али нема границе без граничара. Родитељ показује чврсту љубав и када кажњава дете када заслужи, да не понови лоше понашање. 

Али, деца чврсту љубав не препознају као љубав. Бар не у почетку. Много година касније могу бити захвална родитељима што су им показивали и чврсту љубав. Исто тако, нека деца, на чуђење својих родитеља, управо им много година касније замерају што их нису волели на начин чврсте љубави.

Дечја логика је примитивна и дете мисли да све оно што је непријатно је и штетно, а да је све оно што је пријатно и добро. И зато све непријатности на којима инсистира родитељ који воли на чврст начин дете доживљава као гњаважу и малтретирање. И зато је важно да родитеље подсетимо да је управо та „гњаважа” веома важна за будућност и срећу њиховог детета, да је и то љубав – чврста љубав.

За правилан развој деци је потребно да примају обе љубави, у потребној пропорцији. Ако дете добија само меку љубав, постаје размажено или презаштићено и неспособно за самостални живот. А ако дете добија претежно чврсту љубав, није сигурно да је вољено и труди се да заслужи љубав па постаје претерано послушно.

Пре педесет година деца су углавном добијала чврсту љубав, а данашња деца претежно добијају меку љубав. И зато подсећамо родитеље на важност чврсте љубави.

Љубав и дисциплина су све што је детету потребно.