Аспирин, кретање и смех

Када је чувени кардиолог Дентон Кули и његов тим, у познатом тексашком Институту за срце у Хјустону, пре неколико година почео да ради бај-пас, премошћавање сужених артерија у компликованим операцијама, чинило се да је у том часу пронађено епохално решење за тешко болесно срце...

– Данас су се ствари драстично промениле и слава припада интервентној кардиологији и уградњи стентова, при чему се пацијенту не отвара грудни кош, већ у крвни суд пацијента убацује стент – жичица и тиме му се очисти крвни суд. Кроз потпуно запушен крвни суд направи се пролаз и срце почиње да ради много боље – објашњава једну од промена које су се у последњој деценији догодиле у кардиологији, односно лечењу срца и крвних судова, професор др Вишеслав Хаџи Тановић, сећајући се дана своје специјализације у Хјустону.

Срушен је и стари медицински мит да на три оболела мушкарца са болесним срцем долази једна жена и да је инфаркт "мушка болест". Напротив, испоставило се да је, истина после менопаузе, женско срце у много већој опасности. Хаџи Тановић каже да се после уласка у менопаузу жене потпуно изједначавају са мушкарцима у болестима срца, па чак и преузимају вођство. То су потврдили и подаци из најновијег Здравственог статистичког годишњака Србије за 2005. годину у којем је од срца и болести крвних судова те године, као и пет претходних, боловало чак 10 одсто више жена него мушкараца.

Стотине нових лекова за болести срца, "извикани" статини, група лекова за снижавање холестерола, која је донела привид да не мора да се пази на исхрану и да се вежба, а срце ће уредно да куца, такође су обележили развој кардиологије у последњој деценији. Међутим, др Хаџи Тановић као најбољи лек за превенцију и смањење ризика од инфаркта за чак 50 одсто и даље наводи – добар аспирин.

– Данас имате аспирин у малим дозама од свега 100 или чак 75 милиграма. Свака особа, и здрава и болесна, већ после тридесете или четрдесете године једном у току дана, најбоље после оброка, требало би да узима мале дозе аспирина. Осим тога неопходно је кретање, јер природа је направила човека да се креће. Кад човек стане, све се мења, што ми лекари најбоље видимо код спортиста код којих и предах због мање повреде може да доведе до емболије – каже наш саговорник.

Медицина, додаје он, није створила чудотворни, универзални лек за болести срца. Познати су фактори ризика: пушење, гојазност, нездрава исхрана, седећи начин живота, односно недовољно кретања, стрес...

– Како ће и колико дуго куцати наше срце и каквог ћемо здравља бити, међутим, зависи у највећој мери од генетике, па зато чујемо од пацијената да никада нису пили или пушили, а доживели су инфаркт. Пацијентима који имају срчана обољења зато често саветујемо да са систематским, годишњим прегледима своје деце крену од 30. године, јер већ сада имамо много младих људи са генетски повишеним холестеролом. За њих се могу направити врло ефикасни превентивни програми – каже др Хаџи Тановић.

Болести срца нису убица број један само код нас, већ у целом свету. Чињеница је, међутим, да смо ми у последњих неколико година у самом црном врху Европе.