Папрене цене у Београду

Београд је за чак 50 одсто скупљи од Прага, барем када је реч о основним животним намирницама – запрепашћујући је резултат нашег малог истраживања. За корпу у којој се налазе основне животне намирнице, попут млека, уља, шећера, меса, сокова и слаткиша, Чеси издвајају око 400 динара. Београђани, који у радњи пазаре исте намирнице, на каси остављају најмање 600 динара, или упола више. Да нису посреди различит квалитет и различити произвођачи показују и производи исте марке који се продају и у Београду и у Прагу. Чоколада "милка" од сто грама, примера ради, у главном граду Чешке кошта 55-60 динара, док се у нашој престоници, у просеку, продаје по цени 87-90 динара. Цена дволитарске "кока-коле" на рафовима прашких супермаркета је 70-75 динара, а у београдским радњама исто то газирано пиће продаје се за 89 динара....

--------------------------------------------

Специјално за "Политику"

ПРАГ, децембра – Немилосрдна конкуренција не јењава на малопродајном тржишту Чешке, најотворенијем и најразвијенијем у бившим посткомунистичким земљама средње и источне Европе. Недавно  је саопштено да са овог тржишта одлази белгијски концерн "Делез" који је овде био присутан 15 година с ланцем супермаркета "Делвита". После неколико година грцања у губицима овај ланац од 96 супермаркета, сматраних за "трговине средње класе", продат је експресно за 100 милиона евра немачком концерну "Реве", који у Чешкој држи супермаркете "Била" и дисконте "Пени маркет". Пре две године са овог тржишта је већ нестао ланац супермаркета, такође пионир у модерној трговини  у Чешкој, аустријски "Јулиус Меинл" – преузео га је холандски "Ахолд" (овде држи супермаркете "Алберт" и хипермаркете "Хипернова"). Лане се повукао и француски "Карфур", светски број два малопродајни концерн, чије је хипермаркете купио британски "Теско". Нестао је ланац "Едека", који је преузео "Теско".

На врху је сада велика петорка чији је лањски обрт појединачно био између 33 и 37,5 милијарди круна (један евро вреди око 28 круна), а међу њима први немачки "Метро", који овде држи хипермаркете под називом "Макро". Следе, немачки "Шварц" с ланцима дисконта "Лидл" и "Кауфланд", "Теско", "Ахолд" и "Реве". Осталих пет-шест играча су осетно слабији и, углавном, у бици за преживљавање на овом тржишту на коме је, као и на већини такозваних тржишта у развоју, далеко најважнија цена.

Управо на томе највише падају супермаркети који не могу да издрже конкуренцију јефтинијих хипермаркета у већим градовима, а у мањим местима дисконта (о предностима хипермаркета где су на једном месту и храна и разне кућне потребе, али и бела техника, текстил, ауто-опрема, намештај... да се и не говори) Та немилосрдна утакмица је довела до таквих цена које у огромној већини случајева, када је у питању иста роба истог произвођача или међусобно упоредива иста роба разних произвођача, далеко ниже него у Србији (у оквиру дајемо преглед цена неких артикала које можете упоредити с ценама у Србији)

Још негде средином деведесетих Праг је имао слабије развијену трговину на мало него Београд почетком деведесетих. Супермаркети су потом релативно брзо овладали Чешком. Права револуција је, међутим, наступила са ступањем на ово тржиште међународних ланаца трговине и отварањем хипермаркета, дисконта и великих трговинских центара које је уследило са окретањем земље према страном капиталу и стимулисањем страних улагања. Први хиперамаркет – "Макро", тј. "Метро", отворен је крајем 1997. у прашким Прухоницама, уз ауто-пут за Брно.

Развој је ишао готово геометријском прогресијом. Сада у Чешкој већ има близу 200 хипермаркета. Истраживања показују да се у њима снабдева 40 одсто становништва, у дисконтима 22, у супермаркетима 15 и у осталим (тј. класичним трговинским радњама) 20 одсто.

Сва предвиђања указују да ће се овај ток наставити, од чега полазе и планови градње нових трговинских центара чија је основа велики хипермаркет, око којег су под истим кровом друге трговине, разни бутици, апотеке, банке, биоскопи, ресторани, кафане, игралишта за децу... а поред њих су и базени (у новије време почињу да се уз њих граде аквапаркови, који су постали велика мода), спортска игралишта, чак и специјалне пумпе на којима је гориво – најјефтиније. Већ сада укупна површина трговинских центара износи око 1,4 – 1,5 милиона квадрата, за две године достићи ће близу два милиона чиме би се Чешка изједначила с просеком западне Европе, гледано по становнику. Највећи међу центрима прелазе 50.000 квадрата и налазе се у Прагу. Оних великих, са по 20.000 до 30.000 квадрата, има у Брну, Острави... а граде се и у другим градовима. У последње време планови за градњу хипермаркета и великих центара почињу да се "спуштају" и на градове са мање од 50.000 житеља.

Нови феномен су такозвани аутлет (outlet) центри који продају робу познатих марки, али по ценама које су гарантовано 40 и више процената мање него у  продавницама тих фирми. Један такав центар на излазу 66 (тако се и зове "Егзит 66") аутопута Праг – Брно ускоро почиње да гради "Дево група", фирма која је у власништву српске породице Спаравало (синови Дејо и Војо, скраћено Дево, од оца Пера, дугогодишњег познатог југословенског привредника у Чехословачкој).

--------------------------------------------------------------------------

Млеко 27, пиво око 15 динара

Дуготрајно полумасно млеко (1,5 одсто масти), највише куповано, свуда у хипермаркетима је испод психолошке границе од 10 круна, тј. мање од 27 динара. Чоколаде, оне јевтиније, коштају исто толико, док је једна "милка" рецимо 55-60 динара, нес-квик за децу (пола килограма) око 150,  нес-кафа од 200 грама нешто испод 200, кока-кола од два литра 70-75 , кисела вода од 1,5 литар – 15-20 динара, дволитарски домаћи газирани сокови од 10 до 35, кифла од 60 грама око 4,5 динара, а килограм сенфа у туби педесетак динара.

Флаша бољег пива кошта око 20, а лошијег 12-15 динара. Литар шпанског вина у тетрапаку може се наћи за само 50 динара, а конзерве туњевине за 20-30, колико коштају и сардине. Килограм свеже пилетине је 90-100, килограм шећера око 50 динара, литар сунцокретовог уља 55-60, "Подравкина" супа у кесицама 25-30, "Трајалове" зимске гуме за "фабију" нешто више од две хиљаде динара...

Најјефтинија је роба тзв. приватних марки, односно оних које се продају под фирмом трговине, а од недекларисаних произвођача (нпр., "лидл" чоколаде, млеко, пиво...). Произвођачи пристају да продају трговинама јефтиније, али зато немају трошкове рекламе, маркетинга, запошљавају на дужи рок вишкове капацитета... Такве робе у асортиману већ учествују са 25-30 одсто.