Тендери за реконструкцију клиничких центара

Реконструкција клиничких центара у Србији неће бити завршена 2012. године, како је било најављивано јер радови нареализацији овог великог пројекта још нису ни почела. Европска унија је одобрила нашој земљи 150 милиона евра кредита за ову инвестицију, који је Скупштина Србије ратификовала још 2008. године, са отвореном могућношћу да се накнадно поднесе захтев за додатних 50 милиона евра, али је проблем настао код самог пројектовања. Најновија информација је да се завршетак фазе пројектовања, добијање грађевинске дозволе и расписивање тендера за градњу може очекивати ове јесени за клиничке центре у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, док се за Клинички центар Србије мора сачекати извештај Државне ревизионе комисије Министарства животне средине, рударства и просторног планирања.

У Министарству здравља као главни разлог кашњења наводе променуЗакона о планирању и изградњи, која је увела обавезну сагласност Ревизионе комисије на идејни пројекат, што сматрају да се у случају Клиничког центра Србије показало као добро јер је спречена изградња објекта по пројекту који би могао да доведе до рушења.

– Од 2008. до 30. јуна 2011. године, из одобрених кредита повучена је прва транша кредита од пет милиона евра јер је то минимални износ који може да се повуче на почетку пројекта. Осталих 145 милиона евра налази се у Европској инвестиционој банци у Луксембургу и биће нам доступни када се усвоје главни пројекти и почне изградња. До 30. јуна потрошена су средства од 4.066.556 евра и то за трошкове пројектовања четири клиничка центра, припрему градилишта и испитивање конструкције. Остатак од пет милиона– 933.443 евра налази се на наменском девизном рачуну код Народне Банке Србије – објаснили су у Министарству здравља.

Иако је у јавности било доста прозивки да се паре намењене реконструкцији троше ненаменски, у овој институцији тврде да су сви досадашњи трошкови реализовани на основу јавних набавки које су спроведене по законској процедури и уговорним процедурама ЕУ за земље ван ЕУ, тако да су исплаћени износи тачно у вредностима уговореним јавним набавкама.

– При уговарању кредита, процена реализације пројекта је била на временски период од шест година. Како су кредити ратификовани тек 2008, односно 2009. године, произилази да је рок за реализацију пројекта 2014. година. Биће размотрено да ли ће због кашњења плаћати додатне пенале фирме које су радиле на изради пројеката – наглашавају у овој институцији.

Чињеница је и да је новац из кредита намењен само за реконструкцију болница, али не и набавку опреме, па се поставља питање где ће се наћи додатни новац за куповину медицинске опреме и апарата.

Доц. др Ђорђе Бајец, директор КЦС-а, каже да постоји план да се и овај проблем реши јер је на основу разговора са министром здравља и премијером Владе Србије одлучено да држава стане иза пројекта реконструкције КЦС-а и да обезбеди средства за опремање које је неопходно за тако велики објекат.

– На основу разговора са министром здравља и сагледавањем стања у каквом се налази установа, договорено је да КЦС, ипак, има две куле. Очекујем да ће у кратком периоду пројекат бити завршен и да ће онда уследити расписивање тендера за извођење радова. Први сам поставио питање шта ће бити са набавком апарата када се заврши преуређење КЦС-а, јер је познато да новац за изградњу постоји, али не и за опремање. Добро је што је држава донела одлуку да помогне и у овом плану – рекао је др Бајец.

Последња информација коју имају у Клиничком центру Крагујевац јесте да се чекају резултати процене пројекта. Вања Ђорђевић, портпарол овог центра, истиче да они једва чекају да радови почну, а да ће им први сигнал за почетак реализације пројекта бити измештање амбуланти из две кућице, које су планиране за рушење, на месту будуће болнице.

У КЦ Војводине кажу да је, када је реч о преуређењу ове установе, потписан мастер план за наставак изградње Бе и Це ламеле.

– Фирме које је одабрало Министарство здравља, раде техничко-технолошки пројекат. Реконструкција ће бити урађена у поменутим ламелама, што значи и пресељење клиника, проширивање дијагностичких капацитета, побољшање услова рада медицинског особља, као и још бржу и бољу здравствену услугу пацијентима – објашњавају у Клиничком центру Војводине.

У Клиничком центру у Нишу ситуација је нешто другачија. Њима је пре недељу дана достављен на увид пројекат реконструкције болнице, на који они немају примедбе. Проф. др Борислав Каменов, в. д. директор ове установе, каже да се према томе може сматрати да је пројекат усвојен и да ће полако моћи да се крене са спровођењем тендерских процедура.

– Једини фактор који сада одлаже радове је тендер, који мора да буде међународни и да траје три, четири месеца. Најреалније је очекивати да радови крену у рано пролеће, или крајем зиме. Пројекат који код нас треба да се реализује је солидан – објаснио је др Каменов.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Сагласност Ревизионе комисије

У Министарству здравља откривају да су пројектанти за КЦС наставили израду пројекта за главну зграду ове болнице,уз услов да се изградња ради фазно, у зависности од расположивих средстава. Пројекат зграде од 128.000 метара квадратних подељен је у шест фаза, и не разликује се од претходног пројекта са две куле и подијумом. Идејни пројекат биће предат ревидентима Државне ревизионе комисије ради добијања сагласности, а очекује се да до краја септембра ова комисија да своје мишљење о идејном пројекту. На основу овог мишљења следи израда главног пројекта.