Контроверзе Уредбе

Недавно је четрдесетак спортских асова упутило захтев Влади Србије да измени Уредбу о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта и то у делу који освајаче медаља на европским и светским првенствима лишава права да на Сретење добију национално признање, али и доживотно месечно новчано примање, које се колоквијално већ зове "спортска пензија".

Спортски асови и шампиони с правом сматрају да су и они, као и освајачи олимпијских медаља, дали посебан допринос развоју и популаризацији нашег спорта и афирмацији земље и да су неоправдано изостављени, а поред спортских разлога (свакако неспорних) нису занемариви ни принципијелни. Уредба је "пробила" основни критеријум од којег се пошло: олимпијска медаља, дакле успех на, без дискусије, најзначајнијем светском спортском догађају.

Тако су право на национална признања добили и учесници шаховских олимпијада које се одржавају сваке две, а не сваке четири године као олимпијске игре (или, рецимо, светска првенства у кошарци, или европска првенства у атлетици...), затим освајачи медаља на параолимпијским играма и светски рекордери у олимпијским спортовима, без обзира колико је њихов рекорд трајао...

Због чега је "законодавац" овако уредио Уредбу тешко је рећи. Да ли су га, уз жељу да се награде најбољи, руководила и ограничења буџета па су светски и европски шампиони сврстани међу неуспешне, међу оне који нису допринели угледу нашег спорта и земље, тек јасно је да су при дефинисању добитника "радили" и други критеријуми.

И док освајачи светских и европских медаља чекају одговор Владе, који у овом политичком тренутку, а поготово не у "предложеном " року од десет дана уопште није вероватан, испливала је још једна несавршеност Уредбе.

Она поред већ поменутих националних признања прописује и новчане награде за освајаче трофеја на олимпијским играма, шаховским олимпијадама, светским и европским првенствима у олимпијским спортовима, али има и једну ограду због које се не награђује свака медаља.

Њом су први погођени пливач Милорад Чавић и атлетичарка Оливера Јевтић. Чавић је на Европском првенству у пливању у кратким базенима у Хелсинкију освојио две медаље - "злато" на 100 м делфин и сребро на 50 м слободно, али добиће само награду за бољи пласман, јер у Уредби (стварно) стоји да се "Новчана награда може се истом лицу (екипи, спортисти) доделити годишње само једанпут".

"Сребро" је Чавићев бонус поклон...

На основу тога Оливера Јевтић, која је за маратонско "сребро" на Европском првенству у Гетеборгу освојила новчану награду, за "бронзу" на новом званичном шампионату нашег континента – Европском првенству у кросу, мораће само да се задовољи честиткама, које баш згодно падају у јеку изборне кампање...

Наша најбоља атлетичарка отишла је у Сан Ђорђо су Лењано иако на европска федерација не додељује новчане награде (о стартнини да не говоримо) и иако је то био велики спортски ризик, пошто је само три недеље пре тога трчала напорни маратон у Токију да би испунила олимпијску норму. Јевтићева је отишла на Европско првенство у кросу да допринесе дебију Србије на овом такмичењу. У томе је и успела, али неће добити новчану награду јер је једну већ освојила!

Уместо тога могла је да се определи за неку другу престижну, али и комерцијалну трку и нико не би могао то да јој замери. Свој дуг поштено је одужила у Гетеборгу.