Срби и Корејци су веома слични

За три године службовања у Србији, како каже, избрисао је све предрасуде о Србима и Србији које је стекао гледајући светске ТВ мреже, и у Сеул се враћа уверен да су Срби и Корејци веома слични иако их раздвајају хиљаде километара, различите културе и традиције.

Амбасадор Јужне Кореје у Београду Ким Јонгхе у опроштајном разговору за „Политику” најављује ће се следеће године, када напуни 35 година у дипломатској служби, вероватно повући из дипломатије и посветити се послу предавача европске политичке историје на неком универзитету.

Амбасадор Ким, који је службовао у корејским дипломатским мисијама на Тајланду, у Непалу, Аустрији, Чешкој Републици, Данској и Немачкој, поносно истиче да је за током његовог мандата реализована прва директна инвестиција једне корејске компаније.

„Последње три године, неколико корејских компанија посматра ово тржиште и једна од њих – корпорација ’Јура’ – одлучила се за инвестиције у овом подручју, односно да подигне фабрике у Рачи и Нишу, а сада су решили и да подигну постројење и у Лесковцу. Они ће у тим постројењима, кажу, запошљавати око 5.000 људи. После ’Јуриног’ успеха, и друге корејске компаније су показале интересовање да овде инвестирају.”

Прошле године сте рекли да је Србија „јабука Балкана” са здравом основом, као и да очекујете да ће корејски инвеститори доћи за загризу ту јабуку. Да ли можемо да очекујемо долазак великих корпорација као што су „Самсунг”, „Хјундаи” или „Даеву”?

Не знам што се тиче великих корпорација, али остале корејске компаније озбиљно то планирају и већ преговарају. Мислим да ће за годину дана неколико корејских компанија већ бити на овом тржишту. Сматрам да су услови за стране директне инвестиције у Србији одлични, али неке компаније су и даље уздржане јер још Србију сагледавају као да је актуелна ситуација из раних деведесетих.

Радна култура и навике су овде другачији од оних у Кореји. Да ли то може бити препрека за инвеститоре?

То није препрека. У Рачи корејски менаџмент има блиску сарадњу са синдикатима и ако се неки проблем деси, они се састану и то реше кроз дијалог. То може да смањи могуће разлике. Када су запослени, Корејци увек раде са циљем да допринесу и другима – родитељима, деци, заједници и својој земљи. Васпитавани смо да радимо напорно за неки циљ. Овде је присутнији индивидуализам, али примећујем да и у Србији сада често радници мисле и о томе како радом доприносе и својој земљи. Србија има много образованије раднике у односу на неке земље у Европи. Проблем је што неки странци имају предрасуде о Србији због политичких проблема током деведесетих, али та слика мора да буде промењена.

Недавно сте објавили књигу о Европи и европским интеграцијама „Пут ка интеграцији Европе од 1945”. Према вашем мишљењу, која би могла да буду могућа решења за актуелне проблеме у функционисању ЕУ?

ЕУ се постепено шири и за неколико деценија вероватно ће цела Европа бити интегрисана, али због тога процес одлучивања постаје све тежи. Ако тело постаје све веће и веће, морамо да ојачамо стопала и ноге да би они издржали да држе цело тело.

Како процењујете изгледе Србије у погледу европских интеграција?

Није уопште лако, јер се изгледа очекују нови услови, иако је Србија испунила претходни услов да ухвати оптуженике за ратне злочине. Пре две недеље лондонски „Економист” је објавио чланак у којем је навео да Србија има два пута – један је да уђе у ЕУ без Косова, а други је да не уђе у ЕУ без Косова. То је дилема пред Србијом. Међутим, сматрам да нека решења могу бити пронађена кроз преговоре две стране.

Која сећања носите из Србије?

До доласка овде, нисам имао директни контакт са Србијом и Србима, већ сам углавном информације добијао од светских мас-медија. Међутим, када сам дошао овде, схватио сам да сте другачији, да су Срби гостопримљиви, веома отворени, веома драги, широких схватања и да брзо склапате пријатељства, као и да немате предрасуде према странцима. Сазнао сам да Срби воле музику, уметност, игру, као и да је ниво културе веома висок.

Да ли вам је недостајао кимчи (корејско национално јело) или сте га заменили са српским киселим купусом, будући да веома личе?

Да, веома су слични, а постоји још једно српско јело са куваним купусом и месом које веома личи једном корејском јелу. Сматрам да су Срби и Корејци веома слични. И једни и други воле да пију, играју, певају и веома су отворени уколико им се неко допада и то им одмах покажу. Они не околишају.

Што се тиче српске кухиње, она је, за мене, једна од најбољих у Европи, тако да сам веома уживао живећи и радећи овде три године. И сада када напуштам Србију, могу да кажем да Србија можда неће бити на мом видику, али ће ми увек бити на памети.