Босански пријатељ

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 12. децембра – Политичка елита у Босни и Херцеговини засад је прећутала 16 година стари говор председника Хрватске који већ данима тресе суседну државу. Ћуте не само бошњачки и хрватски политичари из Федерације Босне и Херцеговине, већ и српски политички представници који немају дугогодишње блиске и пријатељске односе са бившим Туђмановим сарадником и које проусташка реторика Месића из раних деведесетих није могла много да изненади.

Босанска штампа је углавном благонаклона према Месићу: сарајевско "Ослобођење" изразило је благу неверицу поводом оптужби против њега, док тиражни "Дневни аваз" о председнику Хрватске говори као о "човеку чија је идеја водиља антифашизам" и чак инсинуира да је можда неки "провокатор Удбе" одговоран за говор који је Месић 1992. одржао хрватским емигрантима у Аустралији, величајући НДХ.

Ту нема места изненађењу. Разлог босанске благонаклоности делом је садржан у Месићевим обећању емигрантима из јула 1992. године: "...Заједно с муслиманима ослободићемо БиХ, јер Хрватска не може без БиХ нити БиХ може без Хрватске." У неку руку је тако и било: оружане снаге Републике Хрватске, заједно са бошњачком Армијом БиХ и Хрватским већем одбране – помогнуте авијацијом и снагама за брза дејства НАТО – кренуле су у пролеће 1995. на Републику Српску. Месић је тада био опозиција хрватском председнику Фрањи Туђману, али се није побунио против слања Хрватске војске у БиХ, нападу на РС и протеривању Срба из Гламоча, Босанског Грахова, Дрвара, Шипова, Мркоњић Града.

Месић је давно стекао назив "великог пријатеља БиХ" (тако је својевремено почео да га зове председник Социјалдемократске партије Златко Лагумџија). У Бањалуци су, међутим, сасвим другачије одјекнуле његове речи из јула 1992. године Би-Би-Сију да свет "мора да разори Генералштаб у Београду". Ако неће, рекао је он, онда нека скине ембарго на увоз оружја Хрватској, па ће она "очистити овај простор".

У новије време је стекао симпатије босанских политичара у Сарајеву тако што је енергично и гласно тврдио да међународна заједница неће дозволити успостављање трећег, хрватског ентитета, јер би то "довело да се Бошњаци нађу у непријатељском окружењу". А то би, објашњавао је даље, довело до "стварања Палестине у срцу Европе".  "Искрени пријатељ БиХ" постао је у сарајевској штампи због тога што се са доскорашњим бошњачким чланом Председништва БиХ Сулејманом Тихићем сагласио да треба изменити Дејтонски споразум, као и зато што је у Уједињеним нацијама лобирао за укидање Републике Српске. Заправо и нема веће разлике између Тихићеве изјаве да је Дејтонски споразум прекинуо рат и, истовремено, донео "неправедан мир" и Месићевих речи да је "Дејтоном прекинут рат, али није положен темељ трајног и стабилног мира".

Исто тако, Месић је држао бошњачку страну уочи потписивања Споразума о специјалним паралелним односима Републике Српске и Србије. Као и политичари из Сарајева и он је тврдио да је то "потез који би могао имати дугорочне негативне последице за стабилност БиХ него и шире". За специјалне паралелне односе РС и Србије он је рекао да "нису у складу са духом и временом у којем живимо".

Професор историје на бањалучком Филозофском факултету др Ђорђе Микић за наш лист каже да Месић припада оној групи хрватских политичара који теже да "цела БиХ буде под одлучујућим утицајем Хрватске". То, додао је он, није ништа ново, јер таква политичка нит протеже се још од времена када је БиХ била – најпре под управом, а затим у саставу – Аустроугарске монархије. На том путу стоји му велика препрека: Република Српска. Осим тога, већина Хрвата у БиХ радије би да има свој ентитет, него да живи у централизованој земљи.