Давање крви нема цену

Да се свако давање крви плаћа бар 1.500 динара, сматрају лаици, несташице крви више не би било, а ред заинтересованих би се продужио испред Института за трансфузију крви Србије, у центру Београда. Директорка института примаријус др Снежана Јовановић-Срзентић за „Политику” категорично тврди да таквог реда не би било: „Наши људи су већ довољно едуковани да знају да је крв добровољних давалаца најбезбеднија. Они су најздравији део становништва.”

Докторка Јовановић-Срзентић наводи да су искуства држава које су уводиле овакву праксу била лоша јер је утврђен много већи проценат особа које су биле позитивне на маркере болести које се могу пренети трансфузијом крви. Често су то били људи ризичног понашања.

– Увођење плаћања давања крви је супротно основним принципима који важе у целој Европи – давање крви је добровољно, анонимно, солидарно и бесплатно. На тај начин се пре свега добија безбедна крв, а сви грађани су у равноправном положају – каже наша саговорница, додајући да у најразвијенијим европским земљама, после радног времена, запослени дођу и без икакве надокнаде дају крв.

Горана Аврамовића (51) из Београда затекли смо у институту док је давао крв. До сада је био добровољни давалац око 80 пута.

– Данас сам био слободан и одлучио да поново дам крв. Годишње долазим овде два до три пута. Знам да помажем другима, а и моји родитељи су били у ситуацији када им је крв била неопходна – каже Горан.

Трећи пут крв је јуче давао и Милош Ивошевић (23), студент.

– Дошао сам да дам крв јер је она потребна за операцију кука мојој баби. Први пут сам дао крв 2007. године, као члан Рукометног клуба „Црвена звезда” – каже Милош.

На питање да ли би чешће давао крв да се њено давање новчано стимулише, Милош одговара да то не би променило ствари.

– Не треба уводити плаћање за давање крви јер ако је неко хуман он ће давати крв и помагати људима независно од тога да ли се плаћа или не – каже овај младић.

Директорка института истиче да је пре две недеље присуствовала стручном састанку у Немачкој, на којем се разматрало да се у „си- ви”, односно биографију особе која конкурише за запослење, унесе као посебна позитивна карактеристика статус даваоца крви, управо зато што су они најздравији део становништва.

– Крв и плазма од добровољних давалаца крви су наше национално благо. Свака нација има своје такозване алотипове, протеине примерене нашим грађанима. Ако се примењује албумин наших грађана, долази до мањег броја алергијских реакција. Упркос кризи и тешком времену ми имамо повећан број давалаца. Ове летње сезоне, на пример, било је најмање одлагања „хладних” операција због несташице крви – каже директорка института

Ипак, догађа се да лекари затраже да породица болесника који треба да буде оперисан, обезбеди крв, тако што ће међу својим пријатељима, комшијама или колегама са посла, наћи довољан број давалаца и одвести их у Институт за трансфузију крви. За некога ко дође из унутрашњости да би био оперисан у Беогрaду то је обично велика мука.

– Догађају се такве ситуације, а иза њих често стоји бојазан и добра намера лекара који унапред кажу да се крв обезбеди, знајући за повремене несташице. То није сваки пут неопходно јер институт увек има обавезне резерве крви. Мада када су несташице крви, то има смисла и реалну основу. Ко год се јави институту, а давалац је крви, ми се потрудимо да обезбедимо крв – каже др Јовановић-Срзентић.

Гордана Антуљесков, пи-ар ове установе, додаје како је главни циљ кампања института да се подигне свест о важности давања крви, да би било што више редовних добровољних давалаца крви, а што мање такозваних породичних јер је крв редовних давалаца најбезбеднија и најсигурнија.

----------------------------------------------------------------------

Београду потребно дневно од 350 до 400 давалаца крви

– Оптимално би било да се у Институту за трансфузију крви, у сали института и у три до пет мобилних тимова, затим у клиничко-болничким центрима „Земун”, „Др Драгиша Мишовић”, „Звездара” и на ВМА, дневно у Београду прикупи од 350 до 400 јединица крви, односно да се толико људи обрати трансфузиолозима. Ових дана бележимо мало слабији одзив – каже др Снежана Јовановић-Срзентић.