Без договора о отпремнинама

Србија није обавезна да по сваку цену мења Закон о раду. Тај пропис биће измењен само у случају ако око тога буде постигнута сагласност свих социјалних партнера, потврдио је јуче, после седнице Социјално-економског савета, Расим Љајић, министар рада.

– И да постоји сагласност свих страна у савету, важно је нагласити да се отпремнине неће укидати, већ да ће радник који ради 20 година код једног послодавца и споразумно раскине радни однос, за те године добити отпремнину, а уколико се поново запосли и ради још пет или 10 година код неког другог, добити отпремнину и за тај период, објаснио је Љајић за „Политику”.

О изменама Закона о раду било је речи током недавне посете мисије Међународног монетарног фонда када је и преузета обавеза да се до краја октобра изнесу предлози, али не постоји никакав притисак да се закон измени. У том случају остаје све по старом, онако како је то сада, изричит је министар рада.

Циљ је, како је рекао, да се спречи могућност да неко по истом основу добије два пута отпремнину. Циљ је да се заштите буџет и порески обвезници. Отпремнине остају стечено право радника и о томе ћемо разговарати на следећој седници овог трипартитног тела, рекао је Љајић, додајући да ће се једна од измењених одредби односити на рад на одређено време јер је ММФ приликом боравка у Београду предложио да тај рад, уместо годину, траје три године.

Бобан Атанацковић, члан Социјално-економског савета, председник Уније послодаваца Србије, каже да није постигнут коначан договор ни по питању продужетка рада на одређено време с године на три, за шта је уверен да синдикат неће дати сагласност.

Договор за сада није постигнут ни када је реч о Закону о штрајку, на чему ради радна група. Послодавци нису прихватили предлог да новим законом о штрајку буде укинут минимум процеса рада за средње школе и факултете, а да важи за предшколске и основне школе.

Атанацковић каже да послодавци инсистирају да минимум процеса рада постоји и у средњим школама, а да би о факултету још могло да се расправља. Послодавци су затражили права за себе када је реч о штрајковима, инсистирајући да и они имају право на штрајк, уколико сматрају да су оштећени доношењем неким лоших мера, те да у том смислу буду равноправни с радницима, што је пракса већине других законодавстава.

Остало је нејасно и када ће се повећати неопорезиви део плате, на чему послодавци инсистирају, каже он.

Упитан какав је став синдиката по питању отпремнина и измена Закона о раду, Милорад Мијатовић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), потврђује за „Политику” да парцијалне измене неће бити ни случајно.

Уштеде које би се постигле тиме што би неко убудуће добијао отпремнину само за године стажа проведене код последњег послодавца нису толике да би се овај пропис мењао. Осим тога, ако је неко и зарадио на отпремнинама то су запослени у државним службама који су из једног министарства или служби прелазили у другу. Радници који губе посао тешко да су могли да нађу новог послодавца, а камоли да се обогате од отпремнина, каже он.

– СССС има исти став и када је реч о предлогу продужења рада на одређено време с године на три. Млади у овој земљи ионако немају перспективу, тако да је недопустиво додатно им отежавати живот тиме што ћете их три године оставити на цедилу, да не могу ни да узму кредит, ни да рачунају на то радно место за стално нити било шта друго – изричит је Мијатовић.