Упозорење пред отказ

Законодавац је прописао обавезу послодавца да пре отказа уговора о раду упозори запосленог, и то писаним путем, о постојању разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање пет радних дана од дана достављања упозорења да се изјасни о наводима из упозорења.
Ова обавеза постоји у случају отказа који се даје ако запослени не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова које ради, ако својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду, ако не поштује прописану радну дисциплину или је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца, ако учини кривично дело на раду или у вези са радом, ако се не врати на рад у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа, или ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад, на пример ако отвори боловање да би за то време радио код другог послодавца, а не ради лечења.

Послодавци углавном испуњавају обавезу упозорења, али не ради остварења праве сврхе овог упозорења већ да би испоштовали формални поступак пре давања отказа. Обично се упозорење даје непосредно пре отказа или чак истовремено, а одговор запосленог је само формалност која се чак и не разматра, а камоли да утиче на одлуку послодавца. Међутим, обавеза претходног упозорења има двоструки значај. Прво, да упозори запосленог да његово понашање на послу не задовољава послодавца, те је потребно да се промени. И друго, да омогући запосленом, који је у односу са послодавцем увек у подређеном положају, да изнесе чињенице и доказе који оправдавају његово понашање, или доказују да је послодавац био у заблуди, погрешно информисан и сл. Стога је законодавац прописао да упозорење мора да садржи основ за давање отказа, који мора да буде заснован на закону, а такође предвиђен и у уговору о раду, и све чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ.

Нормално је да у току обављања процеса рада може да дође до грешке, или до повреде дисциплине, и то не значи да послодавац треба запосленом због тога одмах да да отказ. Ако запослени оправда своје понашање, или ако изрази вољу да га убудуће поправи и да, на пример, не крши радну дисциплину, послодавац не мора запосленом дати отказ.