Ухапшено пет официра ЈСО

Петорица бивших официра Јединице за специјалне операције ухапшена су јуче по подне под сумњом да су учествовала у организовању побуне „црвених беретки”, у новембру 2001. године. Како сазнајемо, по налогу специјалног тужиоца, приведени су Веселин Лечић (51), некадашњи помоћник команданта ЈСО задужен за контраобавештајни сектор, а сада припадник Безбедносноинформативне агенције, двојица садашњих припадника Жандармерије Мића Петраковић (39) и Драгослав Крсмановић (53), Владимир Потић (37), жандарм из Противтерористичке јединице и Драгиша Радић (53), пензионер.

Акција је и даље у току, а спроводе је оперативци Службе за борбу против организованог криминала.

Припадници ЈСО блокирали су „хамерима” и под пуном ратном опремом мост „Газела” у раним јутарњим часовима 12. новембра 2001. године. Повод за побуну, како је саопштено из команде ЈСО у Кули, било је хапшење браће Предрага и Ненада Бановића, оптужених за ратне злочине у Хагу, односно то што „црвене беретке”, наводно, нису знале кога хапсе.То наређење јеизазвало револт у јединици, која је сматрала да је изманипулисана.

У време побуне ЈСО на месту команданта те јединице био је Душко Маричић (који сада служи казну од 35 година затвора због убиства Ивана Стамболића), али је заправо први човек био Милорад Улемек Легија, пензионисани пуковник МУП-а. На месту Маричићевог заменика био је Звездан Јовановић, који је касније осуђен као човек који је пуцао у Ђинђића.

Команда и припадници ЈСО који су до тада строго водили рачуна да се не појављују у медијима, на аутопуту су снимљени камерама, а јавности су се обраћали саопштењима у којима су навели да је разлог протеста то што су били изманипулисани лажном наредбом о хапшењу криминалаца.

ЈСО је тражио смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом, као и то да јединица буде стављена под команду премијера. Тај захтев није прихваћен али је влада Зорана Ђинђића капитулирала пред захтевом јединице за сменом Горана Петровића, тадашњег начелника Ресора државне безбедности и његовог заменика Зорана Мијатовића, у чијем је саставу функционисао ЈСО.

Уместо њих двојице, на руководећа места у тадашњем РДБ доведени су Андреја Савић и Милорад Брацановић. То је, по оцени Срђе Поповића, адвоката породице Ђинђић, који је заједно са колегом Радивојем Пауновићем тражио проширење оптужнице и на побуну, био заправо увод у атентат на Зорана Ђинђића.

Адвокат Срђа Поповић поднео је раније Специјалном тужилаштву за организовани криминал кривичне пријаве против умешаних у оружану побуну Јединице за специјалне операције, новембра 2001. године којом је обухваћен и тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница. Кривичне пријаве су поднете против некадашњих команданата ЈСО Милорада Улемека и Душана Маричића, чланова команде ЈСО Веселина Лечића и Звездана Јовановића. Поповић је поднео пријаву и против тадашњег начелника Управе војне безбедности генерала Аце Томића.

Као организатори побуне наведени су Улемек, Маричић, Јовановић и Лечић, а објашњена је и улога вође криминалног „земунског клана” Душана Спасојевића. Коштуници се пријавом приписује да, супротно Уставу СРЈ, није угушио оружану побуну, а Томићу подстрекивање, обећањем да се војска неће мешати.

Кривична пријава терети Милорада Улемека, Звездана Јовановића, Душана Маричића и још четворицу припадника команде некадашње ЈСО да су у новембру 2001. организовали побуну. Пријава се односи и на Војислава Коштуницу, јер, како се наводи, као председник Југославије није искористио своје уставне надлежности и није издао наредбу војсци да ту побуну угуши, као и на Ацу Томића који је у то време био начелник Управе војне безбедности јер је команданту ЈСО дао гаранције да се војска у побуну неће мешати. Касније се испоставило да хапшење браће Бановић није био прави разлог побуне, већ најава расформирања јединице и могућност слања припадника у Хаг.

У време одржавања побуне ЈСО, политички противници премијера Ђинђића окарактерисали су тај догађај као протест. Војислав Коштуница, тада председник СРЈ, изјавио је да је протест наоружаних специјалаца идентичан штрајку лекара у белим мантилима.

Веселин Лечић саслушан је као сведок на суђењу за убиство премијера Ђинђића. Он је тврдио да су одлуку о изласку на „Газелу” донели сами припадници ЈСО и да није постојала наредба команде, нити политички утицај. Блокада моста уследила је, како је рекао, пошто је премијер Ђинђић одбио да смени министра полиције, већ само начелство РДБ.

Мићо Петраковић, који је 2003. године прешао у Жандармерију, где ради као инструктор тактике и Драгослав Крсмановић, бивши помоћник команданта за логистику, касније заменик начелника Центра за обуку МУП-а у Новом Саду, такође су сведочили на суђењу, али су се њихови искази углавном односили на збивања у центру ЈСО уочи атентата на премијера. Обојица су посведочили да су 11. марта, дан пре атентата, Милорад Улемек и Звездан Јовановић били у центру ЈСО у Кули, где је била организовано скакање падобраном.

Доротеа Чарнић

---------------------------------------------------

Маловић очекује расветљавање позадине убиства Ђинђића

Министарка правде Снежана Маловић изјавила је Танјугу да се нада да је полицијска акција привођења три бивша припадника ЈСО почетак расветљавања свих питања у вези са убиством премијера Зорана Ђинђића.

„Убиство премијер Ђинђића је најтежи злочин у савременој политичкој историји и дужни смо и породици и грађанима Србије да дамо одговор на питање ко је све учествовао у завери и да ли је побуна ЈСО у новембру 2001. године била увод у злочин”, рекла је Маловић.

Према њеним речима, проналежење доказа и расветљавање овог случаја није ни мало лако не само због природе кривичног дела него и због чињенице да је много времена изгубљено.

„Подсетићу да у периоду када су докази још били свежи, а дошло је до промене власти, 2004. године, истрага не само да је тапкала у месту, него је није ни било”, указала је Маловић.

Она је изразила уверење да ће се упорним радом пронаћи сви докази и да „ћемо послати јасну поруку да овакви злочини никада не застаревају и да ће сви кривци сигурно бити изведени пред лице правде”. Танјуг