Стрељан поред моста по кратком поступку

ШАБАЦ – Веће Окружног суда у Шапцу, којем је председавао судија Гојко Лазарев, рехабилитовало је јуче апотекара Павла Куртовића (рођеног 16. августа 1886. године) из овог града. У решењу о рехабилитацији наводи се да је Куртовић 27. октобра 1944. године "из идеолошких разлога лишен живота од стране припадника партизанског покрета, без спроведеног судског поступка и одлуке суда". Један од најбогатијих предратних Шапчана убијен је на старом савском мосту са још много знаних и незнаних суграђана, а ово је прва рехабилитована жртва из најсрамнијег догађаја новије градске историје.

Захтев за рехабилитацију угледног апотекара поднео је његов син Коста, 82-годишњи пензионер из Новог Београда. Он је навео да је Павле 1938. године наследио велико имање од свог стрица Лазара Куртовића, а да је за време окупације био цивил и није припадао ни једној политичкој странци, нити је имао било каква војна задужења. У септембру 1941. године, заједно са више хиљада грађана, предлагач и његов отац учествовали су у крвавом маршу до села Јарак, а једно време били су и у немачком логору у Шапцу.

– Партизани су у град ушли 23. октобра 1944. године, а већ сутрадан у нашу кућу у Карађорђевој улици број 39 упали су униформисани људи, који су ухапсили оца и спровели га у Окружни затвор. Сваког дана носио сам му храну, а 28. октобра стражар ми је саопштио да то више није потребно. Показао је прстом на зид портирнице, где је стајао списак од 36 стрељаних грађана Шапца. Очево име било је на 14. месту. Сутрадан су поново дошли војници, који су нас избацили из куће – испричао је јуче Коста Куртовић.

Од тога дана сва имовина Куртовића је конфискована. Тело покојног Павла никада није пронађено, нити је сахрањено. Месец дана касније, у новооснованом "Гласу Подриња" изашло је саопштење да је "Подручно веће војног суда Корпусне војне области за Западну Србију осудило више лица, између осталих и Павла Куртовића, на казну смрти стрељањем, трајан губитак часних права и конфискацију целокупне имовине". У истом саопштењу се каже да је шабачки апотекар 1941. године, наводно, под својим пуним потписом "поднео Гестапоу пријаву против 8 грађана, називајући их комунистима".

– На основу уверења Међуопштинског историјског архива у Шапцу и Историјског архива у Београду, као и одговора Војног историјског института, утврђено је да не постоји никаква документација о раду војно-судских органа у поступку против Павла Куртовића. Војни суд Корпусне војне области за западну Србију почео је свој рад на подручју Шапца тек у децембру 1944. године. Саопштење у којем се Куртовић наводи као осуђено лице није истинито, и издато је из политичко-пропагандних разлога. Када је започео рад овог суда, он је већ два месеца био мртав – истиче судија Лазарев.

Окружни суд у Шапцу утврдио је да је Куртовић лишен живота ради застрашивања других и конфискације велике имовине. Јучерашњим решењем о рехабилитацији проглашени су ништавним и закључци тадашњег Среског суда којима је његовој породици одузета имовина.

Поред апотекара Павла Куртовића, у јесен 1944. године на старом железничком мосту ликвидирани су многи угледни Шапчани – по неким тврдњама и до 2.000 њих. Прве егзекуције почеле су управо 27. октобра на дан Свете Петке, а о срамном злочину се ћутало све до демократских промена у Србији, када је на овом месту подигнута спомен-црква.

Међутим, имена налогодаваца из Озне, који су у после рата годинама заузимали високе друштвене функције, и данас се полугласно изговарају. Појединци су још живи, али ни један државни орган није са њима обавио чак ни информативни разговор. После рехабилитације прве невине жртве са шабачког моста, ово би морало да буде обавеза надлежног тужиоца, јер ратни злочини не застаревају.