Пирати као нова политичка снага

Залагање за слободан проток информација на Интернету, реформу ауторских права и укидање биометријских пасоша донело је Пиратској партији Немачке 15 места у берлинском парламенту. Да ли ће ти постулати бити довољни да ова партија додатно ојача и унесе свежу крв на европску политичку сцену, питање је којим се ових дана баве аналитичари широм света.

„Пирати” нису нов феномен: прва таква партија основана је у Шведској 2006. година. Успех немачког огранка на берлинским изборима је, међутим, достигнуће које им је и обезбедило дуго прижељкивани епитет „озбиљних”.

„Много пута сам чуо да  наша партија није релевантна због тога што немамо посланике у парламенту. Сматрам да је ово тек почетак нашег успеха будући да људи препознају нашу искреност у обиљу корумпираних политичких елита”, сматра лидер немачких „пирата” Себастијан Нерц.

„Чистунство” на које се позива поткрепљује чињеницом да ни чланови странке нити њени функционери за свој политички ангажман не добијају новчану надокнаду, што је, каже, предуслов за праву демократију.

Премда скептици приговарају да пиратима недостаје „петља” да се ухвате у коштац са горућим проблемима друштва а да се уместо тога баве баналним темама, ове партије имају разгранату мрежу у више од 40земаља света. Прошле године је организована и кровна организација Међународна пиратска партија – и за њено седиште је одабран Брисел.

Овим телом управља одбор са два копредседника, а о пријему нових чланица одлучује генерална скупштина, која се сазива најмање једном годишње.

Сем Немачке, Партија пирата ужива велику популарност и у Шведској, где је освојила два посланичка места у парламенту ЕУ. Деловање осталих огранака може се подвести под својеврсни активизам као када је пре неколико дана чешка Партија пирата у прашком метроу организовала перформанс у знак протеста против најављеног увођења рампи за контролу карата за превоз.

Још док се захуктавала изборна трка у Берлину, агенције за испитивање јавног мњења су покушале да одгонетну ко су људи који ће свој глас на изборима дати Пиратској партији.

Резултати су показали да је типичан немачки „пират” тридесетогодишњи мушкарац са дипломом неког техничког факултета у џепу. Зашто је он гласао за „пирате”, аналитичари одговоре проналазе не у нарочитом одушевљењу њиховим политичким програмом – већ у недостатку квалитетне понуде са друге стране.

„Пирати су, пре свега, профитирали од великог незадовољства грађана другим партијама. Многи су желели да политичком естаблишменту ’распале’ шамар”, објашњава политиколог Герда Лангута, професорка универзитета у Бону, која се бави истраживањем партијског живота.

Оно по чему се „пирати” разликују од других политичких партија јесте њихова жеља за више транспарентности у политици и више информација грађанима, који треба лакше да сазнају о многим процесима. Чињеница је, међутим, да је Берлин много либералнија средина од остатка Немачке и да ће „пиратима” бити много теже да добију подршку у конзервативним деловима земље.

Да би успели да се наметну као озбиљни играчи на државном нивоу, мораће да у политичку агенду уврсте теме које живот значе – од незапослености до социјалног програма – јер борба за слободан Интернет неће, све су прилике, бити довољан адут у трци за Бундестаг.

Д. Вукотић