Трошите паметно

ИНТЕРВЈУ
"Србија је и даље регионални лидер у реформама", "Србија предњачи у висини страних инвестиција и економском расту", "Макроекономски напредак Србије", само су неки од наслова којима је јуче у домаћим медијима пропраћен најновији "Извештај о транзицији" Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). У похвалама нису оскудевали ни представници банке на београдској промоцији извештаја, водећи економиста ЕБРД-а Питер Санфи и шеф канцеларије ове међународне организације у Србији Драгица Пилиповић Чофи. Истовремено су, међутим, указали и на оне мање ласкаве оцене и упозорили на озбиљна искушења која очекују нову владу у наредним месецима.

Како је наша земља прошла у поређењу са осталих 28 држава у транзицији чији напредак педантно и предано прате стручњаци ЕБРД-а у сарадњи са националним експертима, и чиме би власти у Србији требало да се убудуће више позабаве, за "Политику" говори Питер Санфи.

• У чему је Србија била најуспешнија?

– Земље југоисточне Европе су, у целини посматрамо, забележиле највећи напредак у транзицији у односу на остала два региона (источне и средње Европе, и Заједнице Независних Држава са Монголијом), подстакнуте перспективом чланства у Европској унији, а међу њима се посебно издваја Србија, која је остварила рекордни раст БДП-а (очекивани за ову годину је 6,5 одсто, док је код осталих од четири до шест одсто) и инвестиција (готово четири милијарде евра).

Одмакле су и реформе у инфраструктури, приватизација малих и средњих предузећа и банака успешно се приводи крају, влада је успела да смањи инфлацију са 17,5 на 12,8 одсто (мислили смо да ће бити већа!)  и обори дефицит текућих плаћања са 15 на 10 одсто, што све указује да Србија заиста заслужује похвале, мада није била онако упадљиво успешна као прошле године.

Напредак Србије, дакле, није био велико изненађење, јер сте се већ "захуктали" у ранијем периоду. С друге стране, упркос свим овим добрим перформансама, и даље сте тек на средини процеса и заостајете за осталим земљама из окружења зато што сте касно кренули у транзицију. То је, можда, разлог за извесно незадовољство код грађана, који су се, морам да додам нереално, надали стреловитом напретку и достизању некадашњег "југословенског" стандарда. То је, такође, велики изазов за наредну владу.

Али ми у ЕБРД-у смо задовољни оним што сте постигли и верујемо да ћете релативно брзо успети да надокнадите заостатак, ако наставите овим темпом.

• Чули смо похвале, а сад нам реците и критике.

– Не бих да кварим добре вести, али чињеница је да велики раст БДП-а у транзиционим привредама често указује на ниске стартне основе (у овој години ће, по свој прилици, рекордер бити Азербејџан са 25 одсто). Друго, велики прилив страног капитала у Србију у овој години је био последица приватизације (пре свега уласка норвешког "Теленора" на тржиште мобилне телефоније), а не "гринфилд" улагања, која су вам заиста неопходна.

• Зашто их нема довољно?

– Још постоји уздржаност инвеститора због политичких ризика, али то се не односи само на Србију (мада је суспензија преговора са Европском унијом у вашем случају била посебно лош сигнал потенцијалним страним улагачима) већ на цео регион западног Балкана. Они које та врста ризика не плаши одбијени су из другачијег разлога, а то је расцепканост овдашњих тржишта. Стварање јединственог трговинског подручја у региону, или проширене ЦЕФТА, изменило би ситуацију, а највише би профитирала Србија, као највеће тржиште. Зато пожурите да потпишете Споразум о зони слободне трговине на Балкану.

• Шта бисте нам још препоручили?

– У "Извештају о транзицији", чији сам и ја један од аутора, као главни изазови који су пред Србијом наводи се, наравно, наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, затим ефикасна примена донетих закона (пре свега о стечају, конкуренцији и монополу), приватизација и реструктурисање великих (јавних) предузећа, реконструкција корпоративног сектора... Ово, нажалост, значи тешке и непопуларне одлуке, затварање фабрика и читавих индустријских сектора.

Даље, морате свести инфлацију на једноцифрену, обуздати буџетске трошкове, смањити висок дефицит у спољнотрговинској размени (који је у овој години једнак укупном извозу) и дуг иностранству (две милијарде долара у 2006, наспрам мање од милијарду у 2005). Дакле, више буџетске дисциплине, спремније улазите у "приватна партнерства" која ће ЕБРД радо подржати на предлог владе, мање се бавите политиком а више економијом (ово је, у ствари, замерка страних инвеститора, које морате да привучете у што већем броју), храбрије и одлучније спроведите приватизацију државних фирми и коначно се ратосиљајте наслеђа "друштвеног власништва". Крените у реформу пензионог фонда: и то може допринети убрзању привреде. Развијајте тржиште некретнина.

И, најзад, приметио бих да у земљи има новца, само га треба паметно трошити и одговорно инвестирати, да не угрозите постигнуту макроекономску стабилност.