Протерују музику на струју

Ваљево – Редитељ и глумци филма „Шешир професора Косте Вујића“ приметили су да је стара градска чаршија Тешњар, у којој су снимани кадрови филма, прави бисер и једно од последњих упоришта ћирилице у Србији, па га треба чувати као очи у глави. То челници локалне власти знају па је, уз забрану саобраћаја, Градско веће донело одлуку да се у угоститељским објектима у Тешњару не могу организовати и приређивати музички програми уз електронско озвучење. Додуше, дозвољена је свирка, али на „ладно“.

Одлука има за циљ, како је наведено у образложењу Градског већа, да заштићену историјску и културну целину као што је Тешњар очува у изворном облику, односно да Ваљевце и све бројније туристе подсећа на прошло време. Да би се такве карактеристике синхронизовале, одлучено је да се забрани у тамошњим локалима приређивање музичких програма са претераним децибелима, односно уз снажно електронско озвучење. На ово су одмах дигли глас власници 20 од укупно 25 кафића, кафана и ресторана који имају музику. Они кажу да у времену економске кризе наведена одлука може за њихов даљи рад па и опстанак да буде погубна.

– Први део одлуке о забрани изношења звучника ван објеката није споран, јер то значи узнемиравање грађана, а можда и других угоститеља. Али, други део одлуке о забрани извођења „живе“ музике унутар локала за нас значи да можемо да ставимо кључ у браву. Ако неко хоће да копира Скадарлију, онда то сигурно не може урадити са забранама, већ подршком коју ми нисмо добили иако смо после више година стрпљивог рада успели да вратимо госте на леву страну Колубаре. Највећи апсурд је да и градски буџет остаје без знатног прихода по основу бројних такса, приреза, пореза и других захватања – каже за наш лист Никола Росић, власник „Ракија бара“, уз напомену да је чиста глупост да се у Тешњару свира само турбо-фолк, већ да многи кафићи приређују вечери рока, балада и других жанрова. Он тврди да нигде децидно не пише да се у овом делу града може изводити само народна и староградска музика.

Након ступања на снагу ове одлуке, која треба да се верификује на септембарској седници Скупштине града, наћи ће се у незгодној ситуацији и двадесетак музичких оркестара који наступају у тешњарским локалима. Незадовољни власници, који не крију да су поносни што имају објекте у једној од најбоље очуваних старих градских чаршија из претпрошлог века у Србији, поручују да ће тражити кориговање преоштре градске одлуке, а ако до тога не дође повременим затварањем угоститељских објеката настојаће да скрену пажњу јавности како је бирократском самовољом Тешњар постао „забрањени град“.