За неплаћен порез имовина на добош

Власници некретнина чији дугови за годинама неплаћен порез на имовину премашују милион динара биће први на удару принудне наплате, што значи да би могли да остану без својих кућа и станова. Реч је о, како каже Владан Луковић, директор Управе јавних прихода, физичким лицима која су власници вредних непокретности. Од десет највећих дужника град потражује 20 милиона динара. Ако не измире обавезе, вредност њихових непокретности утврдиће стручни проценитељи, а оне ће потом бити продате на јавној лицитацији. Овакав начин принудне наплате прописао је Закон о пореском поступку, али Градска управа први пут прибегава таквој методи да би напунила буџет.

– Раније смо само слали опомене јер нисмо имали довољно људи који би се бавили тим послом. Пре месец дана формирали смо одељење принудне наплате и примили додатни кадар. Више нам ништа друго не преостаје како бисмо приволели највеће дужнике да измирују своје обавезе – каже Луковић.

Да би имовина отишла на добош, мора да се задовољи нимало једноставна процедура. Она може да потраје и до пола године јер власници често избегавају да приме решења, а имају право и да се жале што додатно одлаже продају.

Пре него што се донесе решење о принудној наплати, дужнику се шаље опомена којом се упозорава на висину дуга и обавештава да има пет дана од дана пријема опомене да плати порез.

– Претходно се у катастру провери да ли је власник непокретности и, ако не измири обавезу, покреће се поступак принудне наплате. Затим се доноси решење о упису хипотеке на тој непокретности на име града Београда – објашњава Луковић.

Ангажовани стручни проценитељи, професори Грађевинског факултета, са људима из Управе јавних прихода излазе на терен и процењују некретнину. Да би то могли да ураде, каже Луковић, обавештава се дужник да ће одређеног дана у одређено време доћи проценитељи да утврде вредност имовине. Од власника се очекује да тада буде у свом дому.

– Ако власник није код куће, одлаже се процена и пише се захтев суду, који доноси решење о уласку у непокретност мимо воље власника. Ако се ни из другог покушаја не успе ући у посед, није искључено да се за улазак тражи асистенција полиције – објашњава Луковић.

Када се изврши процена, установљава се почетна вредност некретнине која иде на јавну лицитацију. Уколико продаја пропадне, вредност непокретности се умањује за 25 одсто, односно 30 процената ако она ни из трећег покушаја не нађе новог власника.

Када се дужникова кућа или стан прода, од суме која се добије најпре се намирује град, а све што претекне враћа се власнику.

Све до јавне лицитације, власник има могућност да плати дугове. Они са највећим обавезама имају шансу да их измире и одложено, али највише на 12 месеци.

– За то морају да доставе гаранцију, односно средство обезбеђења да ће износ платити у договореном року. Услов који треба да испуне је да из катастра непокретности донесу власнички лист и да ставе хипотеку у корист града – истиче Луковић.

---------------------------------------------------

Најнижи намет – најредовније платише

– Решења о порезу на имовину за 2011. годину стигла су на адресе 556.000 обвезника у главном граду и њихово укупно задужење је 3,8 милијарди динара.

– Већина обвезника, њих 312.000 или око 56 одсто, редовне су платише и вредност њихових решења за порез не прелази 5.000 динара. Град од њих потражује око милијарду динара.

– Око 4.000 Београђана, то јест 0,7 одсто власника највреднијих некретнина, ове године на име пореза на имовину треба да издвоји око 500 милиона динара.

Дуг 4,3 милијарде динара

На опоменама за неплаћене пореске рачуне, њих 220.000, које су прошлог месеца добијали обвезници, приказана су сва њихова дуговања, основица и камате, до тренутка слања опомена. Град укупно потражује 4,3 милијарде динара, наводи Владан Луковић, директор Управе јавних прихода Београда.