Нема свађе око Космета

Једно од највећих изненађења изборне кампање је готово потпуно одсуство Космета из жестоких страначких размирица, тим пре што се зна да су избори у Србији били главни изговор Контакт групи да решавање статуса Косова и Метохије одложи за наредну годину. Космета у предизборној кампањи сада међутим готово да и нема, али не зато што га политичари не сматрају важним државним питањем, већ што међу парламентарним странкама постоји јединствен став да је јужна српска покрајина неотуђиви део територије Србије. Разлике су само у томе да су неке странке спремне да тај став бране дипломатским средствима позивајући се на међународно право (ДСС и ДС), док су друге (СРС и СПС), барем декларативно, спремне да потегну и тежа оруђа. Премијер Србије Војислав Коштуница каже да је за Србију питање статуса Косова и Метохије "дефинитивно решено" на уставном референдуму, док Ивица Дачић експлицитно спомиње и војну силу као средство за очување Космета.

Изузетак је Либерално-демократска партија (ЛДП) са својим коалиционим партнерима Грађанским савезом Србије, Социјалдемократском унијом и Лигом социјалдемократа Војводине.

Оцењујући да је државни концепт решавања косметског проблема "поражен", Чедомир Јовановић изборну годину види као шансу за пресецање косметског Гордијевог чвора "напуштањем националистичког концепта одбране територије". Јовановић, другим речима, већ сада признаје независност Косова и Метохије, и каже: "Ми желимо тој независности да дамо онај смисао који ће и Србима и Албанцима омогућити другачији живот у том независном Косову од оног који су живели док је Београд контролисао ту територију".

Познаваоци америчке политике на Балкану тврде да је Јовановић управо оваквим ставом о Космету освојио симпатије америчког амбасадора у Београду Мајкла Полта, као и још неких западних дипломата. Јовановић и његови коалициони партнери о Космету (као и о хапшењу Ратка Младића, политици условљавања и још неким спорним питањима) мисле и говоре оно што би западне чланице Контакт групе волеле да чују и од Бориса Тадића и Војислава Коштунице, односно од власти у Србији.

Бриселски и вашингтонски експерти за Балкан, са друге стране, из чињенице да Космет не фигурира као важна тема у предизборној кампањи радо извлаче закључак да статус покрајине у Србији заправо бираче претерано и не интересује. На једном прошлонедељном бриселском скупу о Балкану немачка политичарка Дорис Пак, позната по оштрим ставовима према Србији, изнела је сопствено уверење да судбина Космета далеко више интересује "националистичке политичке лидере" у Србији, а далеко мање народ, који има друге, прече бриге. У приступу коалиције ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ осећа се иста интонација: Косово је ионако, по њеним лидерима, "већ годинама независно", и признање те независности само би користило Србима у Србији и онима на Косову.

Сличну аргументацију ових дана износи и премијер привремене владе у Приштини Агим Чеку, који пре два дана у ауторском чланку у "Вашингтон посту" каже да ће коначан статус Космета "окончати несигурност и безнађе косовских Срба" и Србије. По тој логици, формална независност Космета "ослободиће Србију митолошког терета и отвориће врата правој политици и економском развоју", закључује Чеку и образлаже да су косовски Албанци пристали на одлагање одлуке о коначном статусу после општих избора у Србији како би "подржали демократску Србију".

Оваквих тонова нема у другим странкама на српској политичкој сцени, осим у изолованим случајевима. Тако је, на пример, са изборне листе ДС-а изостао бивши премијер Зоран Живковић. Иако се нико не изјашњава о разлозима његовог одсуства са листе, није немогуће је да је Живковићев промењени став о косметском питању једна од разлика која га приближава Јовановићевом ЛДП-у. Сам Живковић претпоставља да га нема зато што у ДС "верују да немам нити квалитет, нити искуство који би могли да допринесу да ДС добро прође на следећим изборима". Борис Тадић је ових дана изнео мишљење да је у овом тренутку "много већа вероватноћа" да ће Косово бити независно, али да се ниједна нормална земља не одриче дела своје територије, и њему вероватно неприхватљиво звучи Живковићево објашњење да преамбулу новог српског устава (у којој стоји да је Космет саставни део Србије) "морате да читате уз гусле и ако је могуће још неко прангијање". У преамбулу је "уграђен један турбо-епски елемент који ће заправо бити само средство радикалима и социјалистима да тамбурају и трабуњају о томе у наредним деценијама", рекао је Живковић пре два месеца. Пре само три године, док је био премијер, Живковић је, међутим, говорио да је Космет део Србије и да то није ствар која зависи од милости Европе или САД. У интервјуу за немачки недељник "Шпигл" он је 2003. одбацио могућност независности покрајине: "Али, о чему говорите? Покажите ми документ међународног права који оправдава независност Косова! Косово је саставни део Србије", оптуживши међународну заједницу да са Албанцима дестабилизује Косово.

Ипак, највеће изненађење досадашње предизборне кампање јесте став заменика председника Српске радикалне странке Томислава Николића, који је пре две недеље, у слабо запаженом интервјуу агенцији Бета, рекао да неће оптуживати председника и премијера у случају негативног решења за Косово и Метохију. "Како могу да их оптужим за решење које ће донети Марти Ахтисари, где је ту њихова кривица?", рекао је Николић и додао да, судећи по ономе што Тадић и Коштуница јавно раде, нема разлога да их оптужује. Овај Николићев помирљив став доста се разликује од начина на који је иступао у јулу ове године, на пример, када је захтевао да се оба лидера унапред изјасне о томе шта ће предузети уколико Космет добије независност. Тада није искључивао ни оружану варијанту одбране Космета.