Слогани без поенте

Политичке партије ове године нису биле довољно креативне по питању слогана у својим изборним кампањама, оцењују социолози и стручњаци за маркетинг. Саговорници "Политике" истичу да ће садашњи слогани и поруке тешко испунити свој основни циљ – да привуку што више неопредељених и неодлучних бирача да гласају за одређену изборну листу.

Тако социолог Зоран Стојиљковић, са Факултета политичких наука, објашњава да слогани треба да, маркетиншки ефектно, поентирају на суштини програмско-политичких порука странака:

– То је вештина да се досадне политичке платформе и наступи преведу у нешто што треба да уђе у подсвест грађана и директно комуницира са њиховим опредељењем. Од успешности тих слогана у доброј мери зависи опредељење оног неодлучног дела наше публике. Велики број апстинената и велики број неодлучних указују да слогани, ипак, не постижу жељени ефекат – тврди Стојиљковић за наш лист.

Драгољуб Љубичић Мићко, сувласник и директор маркетиншке агенције "Тим талената", која постоји од 1985. године и спада међу најстарије на овим просторима, у тренутно актуелним предизборним порукама уочава три елемента:

– Укупно гледајући, у њима нема ништа ново, оригинално и искрено. Све се своди на три основне ствари: прво, на подсећање на своје успехе, шта год они били. Друго, на олако дата обећања бољитка и подсећање да је само са њима будућност светлија. Треће, на "трпање" Србије по сваку цену у слоган, кад не могу ни оно прво ни оно друго да злоупотребе, јер су се други сетили пре њих.

Иначе, Љубичић, који је био дугогодишњи члан некад веома популарног "Индексовог радио позоришта", и који је аутор неких од најпознатијих српских рекламних слогана, попут оног "Светско, а наше", каже за "Политику" да "ниједну од ових порука не би увео, када би желео да погоди оне које сви желе да погоде – а то су неопредељени":

– Нема у тим порукама искрености, нема аутентичности. Види се да су наменски прављене, да се за њих "ухвате" људи који нису начисто за кога би, а заправо их својом неубедљивошћу управо одбијају од изласка на изборе. Верујем да ће се многи опредељивати у последњем тренутку, према последњем наступу на телевизији пред изборну тишину.

Коментаришући слоган СПС-а "Одлучно за Србију", Љубичић каже да "генерално гледано, кад не знају шта друго да ставе у слоган политичке кампање, кад не могу никакву озбиљну платформу да понуде, они онда помисле да је довољно ’стрпати’ Србију унутра да би се придобиле народне масе".

О слоганима ДСС-а и НС-а ("Живела Србија!" и "Народ најбоље зна"), Љубичић каже:

– "Живела Србија" је исто то. То је поздрав за крај говора, а не озбиљан слоган. То је неко смислио да, кад неко из друге странке заврши свој говор – изговори њихов слоган. Лукаво. С друге стране, у ДСС-у не крију ту своју националну црту. Да будемо реални, то "демократска" вуче мало према центру, али су они, пре свега, национална странка.

Поруке СРС-а ("50 одсто плус твој глас" и "Победник"), Мићко Љубичић коментарише речима да "СПС, ДСС и радикали помињу Србију кад год могу":

– Сад, радикалима се чини да овај пут имају нешто још боље, јер мисле да је Шешељ победио све ове овде на политичкој сцени, тиме што је дијетом "победио" Хашки трибунал и мање-више цео свет... Зато су овај пут, тешка срца, избегли помињање Србије, па су ставили "50 одсто плус твој глас", при том врло нејасан слоган – потребан је дигитрон да се израчуна шта то значи.

Демократе имају више слогана, примећује наш саговорник:

– Имамо поруке ДС-а: "За бољи живот", "Зато што живот не може да чека", "Само један живот имам" – и лудо га бацам, што је већ парафраза песме "Сањам" групе "Индекси", "Има нас највише", итд. То је моменат из оне друге приче: Шта чекамо, не можемо да чекамо. Ми смо ти који неће да чекају, него хоће напред. То је акценат на бољем животу, обећавају бољитак, а у загради је увек, наравно, "боље је искључиво с нама".

Слоган ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ: "Од нас зависи", за Љубичића има следећу асоцијацију:

– Ови са сугласницима, то је чудо једно. Како може нешто да зависи од ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ. Тешко ми је да замислим скуп на коме узвикују име те коалиције. Такође, толика гомила неповезаних слова, без намере да било кога вређам, личи ми на тестове за диоптрију, кад оптичар каже: "Ајде сада читај ЛДП, па следећи ред ГСС, па СДУ, па ЛСВ".

Ни слоган Г17 плус: "Стручност испред политике", сматра Љубичић, неће преокренути расположење маса у корист "експерата":

– То је наслањање на причу о њиховим успесима. И даље мисле да су они, пре свега, у народу признати као експертска странка, што је код једног дела тачно, код оног њиховог дела, али онај неопредељени део тешко могу да придобију у довољном броју.

Слоган ПСС-а "Србија има снаге", Љубичић коментарише на следећи начин:

– ПСС који нема снаге, тврди да Србија има снаге. То би требало да буде снажна порука, која би требало да значи "ПСС има снаге", али се бојим да је нема довољно.

За поруку СПО-а ("Европа уживо"), што и није прави слоган, већ назив предизборне акције, Љубичић каже:

– Овај слоган ми је понајмање јасан. СПО, вероватно, покушава да се "издигне" из српског окружења, па је, вероватно, због свог председника и његове дипломатске функције увелико "закорачио у Европу". Њима чак Србија није крајњи циљ, већ Европа. Ево, преко нас ћемо до Европе. А "уживо" је ваљда због популарности ријалити-шоу програма.

Зоран Стојиљковић сматра да СПО покушава да помири одлике свог бирачког тела и да покаже да је могуће бити истовремено и традиционално оријентисан и проевропски опредељен. Према његовим речима, слоган ПСС-а је "играо" раније, док је Карић био нов играч на политичкој сцени, али сада више нема тај ефекат.

Стојиљковић сматра да слоган СПС-а говори да је "странка спремна да брани Србију", а да ДС поручује да има кредибилитет, стручне кадрове и да треба нешто чинити одмах, а не чекати.

– ДСС и НС мисле да је њихова позиција оно што мисли просечан грађанин Србије. Истицање стручности у случају Г17 плус јесте њихов стални покушај на повратак нечему што није политика и странка у ужем смислу. У СРС покушавају са оптимистичким порукама, да су прешли ту црту која их је стално остављала изван власти. Коалиција ЛДП жели да мобилише неодлучне, истицањем да су они нова снага, најближа реформском делу становништва, иако су, руку на срце, већ били у политици и то доста високо – закључује Стојиљковић.

--------------------------------------------------------------------------

ПСС - "Повратак са салатом"

Драгољуб Љубичић предлаже странкама "да се ману смишљања бомбастичних порука, лажних, тешко испуњивих обећања, и квазиродољубивих поклича и да пробају да поједноставе ствари":

– Боље би било да они који то могу крену од скраћеница својих странака и да им дају другачија, искренија значења, она по којима их многи већ доста дуго доживљавају. Рецимо: ДСС и НС – Досадни Себи Самима и Ником Симпатични, ДС – Дрмаћемо Свемиром, СРС – Смарајуће Ратоборне Србенде, Г17 плус– Гитариста једва чека да напуни 18, СПС – Слобо Пукли Смо, СПО – Сујетом Противу Објективног, ПСС – Повратак Са Салатом, ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ – више слова него гласова.