Рашковић-Ивић: До компромиса, без журбе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13. децембра – Какво је заиста стање на Косову и Метохији и каквим темпом треба ићи ка његовом будућем статусу, питања су око којих се испољило највише разлика у данашњој расправи у Савету безбедности УН. Размимоилажења су била најупадљивија у излагањима новог шефа Унмика Јоахима Рикера и председнице Координационог центра за Косово и Метохију Санде Рашковић-Ивић. По Рикеру, стање у покрајини Србије под међународном управом се "осетно поправља, и нагло опада број етнички мотивисаних инцидената". Он је истакао и да "статус мора да се реши што пре, без одлагања". Свако одлагање и кашњење, рекао је на почетку седнице, довешће до "тензија, подстаћи ће екстремисте обе стране" и неће олакшати, већ ће отежати постизање решења". Напредак у остваривању стандарда, сматра, зависи од постизања статуса. Он је затим донекле репризирао оцене из претходно приложеног извештаја генералног секретара УН Кофија Анана, да Београд "није довољно конструктиван", то јест да "треба да уклони сметње за учешће Срба у органима Косова и да охрабри масовнији повратак прогнаних"… "Свако нервозно убрзавање решења прескупо ће коштати цео регион, саму покрајину, као и међународну заједницу која ће, уместо да дође до одрживог решења, морати да се бави још тежим и сложенијим стањем на Косову и Метохији", упозорила је Рашковић-Ивић. "Преламање проблема преко колена не би било решење, већ преседан којим се отвара Пандорина кутија", додала је наводећи низ нових примера насиља против Срба. Уз нагласак да се косовски Албанци "не упуштају у преговоре" него "чекају да на поклон добију још једну албанску државу на Балкану, и то на територији међународно признате Србије". Рашковић-Ивић је рекла да "једино систематским, одговорним и поступним вођењем преговора о будућем статусу Косова и Метохије можемо доћи до дугорочно одрживог решења".

Одрживо решење "за Косово значи аутономију с надлежностима које ни једна једина европска или светска држава није досад омогућила неком свом региону", прецизирала је Рашковић-Ивић. Подсетила је и да је Србија недавно усвојила нови Устав, којим је "потврдила приврженост темељном принципу међународног права… ненарушивости суверенитета и територијалног интегритета демократских држава – што значи и неповредивости граница државе Србије". Упркос очигледним потешкоћама, отвара се "маневарски простор за договор и компромис", закључила је.

Разлике су се испољиле и у наступима представника САД и Русије, земаља које су последњих дана у полемици, после најаве Москве да би могла да употреби вето ако решење за Косово не буде по вољи и Београда и Приштине. Амерички дипломата овом приликом је казао да је "охрабрен напретком у остваривању стандарда", али је осудио најновије акте насиља (против Срба) и затражио да починиоци буду изведени пред суд. Одлагање решења могло би да води додатној дестабилизацији, оценио је уз понављање подршке Мартију Ахтисарију да предлог за статус Косова поднесе убрзо после парламентарних избора у Србији.

Руски представник је, међутим, нагласио да се "тврди рокови не смеју наметати". Заложио се још једном да решење за Космет буде "универзалне вредности, а не негативан преседан за решавање међународних криза". Нема алтернативе компромису, предочио је и затражио да решење буде договорно, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности и докумената Контакт групе. Нагласио је такође да сматра неоправданим примедбе Београду за недовољну конструктивност.

Те примедбе је потом ипак поновила представница Британије. Цитирала је затим и део писма косовског премијера Агима Чекуа, присутног на седници у оквиру делегације Унмика, у коме се каже да се "не жели конфронтација са Србијом већ суседско стабилно и зрело партнерство".

Кинески дипломата се, међутим, углавном концентрисао на принципијелне аспекте. Заложио се, тако, за "дијалог и постизање обострано прихватљивог решења с поштовањем темеља међународног права".

У наставку седнице, Рашковић-Ивић је, уз остало, одбацила примедбе упућене Београду.. Као разлоге за неучествовање Срба у косовским привременим органима она је навела то што "немају слободе кретања, што су и даље изложени насиљу, као и то што "не постоји механизам за спречавање прегласавања.

Право на реплику искористио је и Рикер. Констатовао је, тако, да се разликују подаци које је изнела представница Србије од оних којима располаже Унмик. Затим је своју тврдњу да "напредак зависи од статуса" разрадио значајем које би статус имао за економију, заштиту културне баштине, децентрализацију"…

Иако су испољени врло различити ставови и приоритети, утисак је да је на седници махом испољена воља да се до новог статуса Космета дође преговорима и компромисом. Спорно, ипак, и даље остаје мерење времена потребног да се то постигне.