Планина или пирамида – стара недоумица

Кад путник крене аутопутем ка Нишу, најатрактивније што види између Ражња и Алексинца са леве стране је велики гребен који се завршава купом савршеног облика – Ртањ. Он важи за једину српску планину на коју су се „спустили ванземаљци”, а у планини, која је, како неки тврде, „пирамидална грађевина прастарих цивилизација”, крије се наводно дворац с благом. И првобитни називи Ртња су Артан код Римљана и Аркање на Влашком, а реч арт значи дело људских рука, нешто вештачко. А летеће кугле су ту већ уобичајена појава.

О мистерији Ртња прича се нашироко и надугачко, и свако, по обичају, дода и понеки нови чудесни детаљ. Маштовито казивање о подземним НЛО објектима подгрејано је стварним падом метеора, а пошто нам се од тада ништа ружно није десило, сви су убеђени да су ванземаљци пријатељски расположени.

И многе друге приче су бубриле као квасац, добијајући фантастичне обрисе. Неке да страше, друге да засмеју. А опет, све због необичног изгледа саме планине који подсећа на пирамиду, египатску гробницу фараона, створену давним каприцом неке моћне воље чије се присуство још може осетити.

Такав какав је, Ртањ неодољиво привлачи планинаре, траваре, екстрасенсе, научнике…

Капија Тимочке крајине

Ртањ се налази око 200 километара југоисточно од Београда, надомак Бољевца на капији Тимочке крајине. У близини је и Сокобање. До његовог подножја се стиже регионалним путем који води од Параћина ка Бору и Зајечару. Код мотела „Балашевић” скрене се лево па пут под ноге козјом стазом до самог врха Шиљка на надморској висини од 1.560 метара. Требало би савладати успон, будући да је ово, по тврдњама многих, други по тежини планински врх за освајање (после Суве планине) због великих пирамидалних нагиба. Али вреди труда, јер се са врха види надалеко: Копаоник, Јастребац, а када је ведро и Авала.

Планинари сваке године, крајем јула, иду на ноћни успон до врха. Крене се мало после поноћи из истоименог насеља у североисточном подножју планине, и на врх се стиже пред излазак сунца.
На врху Шиљак налази се од 1932. године капела – мали маузолеј који је данас у рушевинама. Прича о злату и драгуљима у утроби планине донела је много невоље овој природној лепотици. Неуморни и неумољиви трагачи за златом у неколико наврата су динамитом разрушили капелу посвећену Светом Ђорђу, коју је свом мужу Јулијусу Минху, бившем власнику рудника на Ртњу, на врху планине подигла супруга Грета. Прича се да је 1.000 рудара доносило камен у знак поштовања према власнику који им је поред посла обезбедио станове, школовање деце, амбуланту, биоскоп…

Мушка трава

У лето су овде годинама долазили „биљобери”, пре свега због надалеко чувеног ртањског чаја, за који мештани с поносом истичу да је бољи афродизијак од вијагре. У народу се од давнина користи за лечење бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.

Међутим, из Завода за заштиту природе Србије стигла је забрана брања, зато што је „мушка трава”, која успева само овде, забрињавајуће проређена. Чупали су је нестручно, из корена, тако да се сад мора чувати док се не опорави. Памти се време када се за седам сати убирало и 100 килограма дугуљастих травки са плавичастим цветовима али уз помоћ маказа или ножа. Ртањски чај кога још називају и планински чубар, вријесак или латински Satureja montana вишегодишња је жбунаста биљка, која не само да више нигде не расте него нигде другде не може ни да се гаји.

Од прошле године Ртањ је постао и стециште научника, истраживача, екстрасензора, под окриљем Центра за истраживање и екологију „Дух Ртња”.

– Још је Артур Кларк, аутор романа „Одисеја у свемиру 2010”, написао да Ртањ није планина, већ да се испод крије пирамида, најстарија творевина цивилизације – рекао нам је Саша Нађфеји, независни истраживач пирамидолог, који је, заједно са биоспелеологом Синишом Огњеновићем, оснивач Центра.

Како каже, сви су приметили пирамидални облик, али се томе није поклањала посебна пажња. Када је 2005. године обелодањено да и на тлу Европе постоје пирамидалне творевине, Нађфеји је био убеђен да их има и у Србији.

– Пратећи енергију која се креће од запада према истоку повукао сам, одређеним инструментима, линију западно од босанских пирамида и зауставио се код Ртња, на 300 метара од врха. Наставио сам даље геометријска премеравања Ртња и открио да су најдужи крак (од три километра ка северу) и друга два, дупло мања, правилно оријентисани ка југоистоку и југозападу. Просто је немогуће да се планина сама тако обликовала слегањем тла – каже наш саговорник, по струци електротехничар, и додаје да је врх Шиљак јасна тространа пирамида која има отклоне два пута по 105 степени ка северозападу и североистоку, а јужна, најдужа страна 150 степени.

– Циљ нам је да истражимо специфичности пирамидалног рељефа планине и енергију тог простора, јер су пирамиде енергетски објекти, и да утврдимо узрок очигледних мистичних појава – објашњава оснивач Центра. Прва истраживачка конференција „Ртањ – древна пирамида или ремек-дело природе” прошле године је пратило стотинак људи, овог лета је одржан Истраживачки фестивал са око 700 учесника и посматрача.

Зрачи вертикално

Професор физике и истраживач биоенергетских процеса Љубо Ристовски је ове године снимао Ртањ користећи специјалну камеру са ПИП системом, која визуелизира енергије простора невидљиве људском оку. „На снимцима се виде вертикално оријентисана енергетска избијања, исто као изнад пирамида у Босни, Кеопсове пирамиде, али и појединих верских објеката, док су изнад других шпицастих брда енергетска избијања хоризонтална”, каже Ристовски. Та енергетска избијања имају и карактеристичне боје које су стимулативне за људско здравље (светлозелена, светлољубичаста...), појаснио нам је Нађфеји, додавши да су снимали и Авалу, Радан планину и Космај али нигде није било вертикалних енергија.