Спавање „на сав глас”

Хркање (ронхопатија) мучи и даме и џентлмене. На „сав глас” су спавали Черчил, Стаљин, Орсон Велс... Колики значај се придаје бучном спавању говори и чињеница да у Европи, у немачком градићу Алфелду, постоји један од најбизарнијих музеја на свету – музеј посвећен хркању. Ако се не предузме ништа, хркање траје до краја живота, са тенденцијом погоршања и прелажења у следећу фазу познату под именом „слип апнеа” (прекиди дисања током спавања). Тада обично оставља последице на друге органе и системе. Али, често пацијенти, па и сами лекари, то стање потцењују.

– Хркање није под контролом наше воље, на њега не можемо утицати – објашњава примаријус мр сц. мед. Новак Вукоје, оториноларинголог, који се проблемом хркања и ноћног гушења бави више од две деценије. – Приближно 30 до 35 одсто одраслих особа захрчу бар понекад, а 20 до 25 одсто хрчу стално, уобичајено. Око 60 одсто мушкараца и 40 одсто жена старијих од 60 година склони су овој појави која је у 10 до 15 одсто случајева присутна и код деце између треће и шесте године живота. Хркање није својствено само човеку, већ и неким животињама, нарочито кућним љубимцима – псима и мачкама.

Данас су познати скоро сви етиолошки фактори везани за овај појам, али је остало нејасно да ли ће, и када, неко почети да хрче, те кад ће хркање прећи у апнеју. Остала је енигма и зашто људи не чују себе док хрчу, иако „бука” може надјачати 90 децибела. Британац Мајк Ен је, како је забележено, најгласнији хркач на свету. Његова „ноћна музика” одзвања космосом: достиже 102 децибела, што значи да је бучнији од многих грађевинских машина кад раде!

Шири врат – већи проблем

Повећана телесна тежина је главни фактор ризикa за појаву хркања. Више од половине одраслих становника Србије има проблем прекомерне ухрањености, а скоро сваки пети спада у категорију гојазних. При том, што је врат шири, а каиш дужи, проблем је све већи. Конституција, пол, узраст и неки други разлози су, такође, од значаја за настанак бучног спавања.

Више од 80 одсто времена „тестераши” проводе спавајући на леђима и у току сна за сат времена четири пута мењају положај спавања.

Обилно конзумирање алкохола пре поласка на починак, масна и тешка храна у вечерњим сатима, као и коришћење седатива, погоршаће хркање. Анализирајући учесталост хркања у односу на време спавања нађено је да је оно најприсутније у периоду између 22 и 24 сата, као и ујутро између четири и шет сати, што је везано за циклус сна, мада неки почињу са бучним спавањем упоредно са првим сном, настављајући континуирано током целе ноћи.

Главни разлог за настанак хркања су сметње на ваздушном путу од носа до трахеје. Чим настаје делимично затварање ваздушног пута јавља се хркање, а ако је пролаз потпуно блокиран стање се дефинише као апнеа.

Више од 40 одсто особа које бучно спавају жале се да отежано дишу на нос.

– Клиничким прегледом код њих налазимо промене у носу као што су искривљена носна преграда, увећане носне шкољке, алергијски ринитис, полипи и друго, који доприносе појави хркања. Свака пета особа пати од неког вида респираторне алергије. У фази присуства алергијских манифестација хркање је знатно чешће. То указује на повезаност дисања на нос и бучног спавања. Елиминисањем ових стања у око 20 одсто случајева редуцирамо буку код спавања – истиче наш саговорник.

Један од најчешћих криваца за немирно спавање је опуштање мишића непца, ресице и ждрела током сна. Наиме када огромна количина ваздуха наиђе на сужени ваздушни канал узрокује да поменуте структуре лепршају као „незатегнута једра на ветру” производећи буку која нас може подсећати на рику лавова, предење мачке, мукање крава итд. Интензитет буке зависи од структура које вибрирају. Увећани крајници су код деце главни кривац ових сметњи, те одстрањивањем истих и тегобе престају, што није случај са одраслим.

Увећани крајници, дуга ресица, широко непце и опуштени бочни зидови ждрела су најчешћи етиолошки фактори настанка хркања и апнеје. При прегледу обично налазимо уредан ОРЛ клинички налаз у будном стању. Међутим током сна, посебно у РЕМ фази, долази до наглог попуштања тонуса ових мишића – објашњава доктор Вукоје.

Хронични хркачи и они чији сан је испрекидан проводе мало од својих ноћних сати у фази дубоког сна, који је есенцијалан за добар одмор, ради чега је и дневна поспаност један од водећих симптома код њих. Ту су и хронични умор (пацијенти се изјутра буде уморнији него увече када легну), сува уста, фронталне главобоље, промене у расположењу... Ако је хркање удружено са апнеом (паузе у дисању) могу се развити бројни симптоми као повишен крвни притисак, неправилан рад срца, мождани удар, дијабет а код деце ноћно мокрење у кревет.

Прво – клинички преглед носа

Детаљан клинички преглед носа је обавезан код сваког „бучног спавача”.
– Квалитетна дијагностика овог синдрома изискује примену полисомнографије. Овакав преглед се може обавити у одсеку за поремећаје дисања током спавања у Сремској Каменици. Током таквог испитивања долазимо до одређених параметара од којих су најважнији дужина и број пауза у дисању, осцилације крвног притиска и рада срца, интензитет буке и други. Да бисмо одредили место највећег сужења ваздушног пута користимо другу технику (апнеаграф) која нам даје податке о времену, нивоу и степену поремећаја. На основу налаза поменутих испитивања врши се селекција пацијената за хируршки и нехируршки третман.

Клинички ОРЛ преглед може детектовати узрок поменутих сметњи. Наиме, код већине здравих људи и нехркача дистални крај меког непца и ресице лежи изнад хоризонталне равни језика, што није случај код бучних спавача. При фарингоскопији неких ,,гласноспавача” непосредно након буђења може се запазити отечена, црвена ресица као знак њене велике ноћне активности. Преглед увек треба почети од носа – каже наш саговорник.

Да би се пацијент ослободио хркања као прво препоручује се смањење телесне тежине, избегавање обилних вечера и много пића, седатива и средстава за спавање, као и физичко вежбање и шетње, спавање на страни са уздигнутим узглављем... Код ронхопатичара, особа које хрчу у сваком положају и позицији тела, па чак и када спавају на стомаку, третман изискује примену одређених справа и направа или хируршког решавања проблема. Денталне протезе које померају доњу вилицу напред и тиме држе отвореним ваздушни пут могу спречити хркање. Апарати који под позитивним притиском убацују ваздух у плућа првенствено се користе код апнеичара и представљају најбољу опцију нехируршког третмана ових пацијената. Док их пацијент користи имају ефекта када престану са употребом стање се враћа на оно као пре третмана.

Рез за миран сан

– Опструкције су анатомско-патолошки проблем, а хируршки домен. Данас постоји само један пут којима „бучни спавачи” могу бити излечени, а то је рез за миран сан. Ово не треба да значи да свако са дијагнозом ронхопатије треба да жури под нож. Операција није најбоља опција за сваког пацијента.

Операцијом би требало проширити сужени део дисајног пута да би остао довољно отворен и стабилан током целе ноћи, сваке ноћи. Некада није могуће једном хируршком интервенцијом модификовати сва та сужења, те се држим принципа ,,проширити најпре место највећег сужења”, а касније утврдити да ли има потребе за накнадним операцијама. Ако хркања више нема, или оно није више проблем сматрамо да је операција успела. Сваки пацијент се мора посматрати индивидуално јер је сваки „случај сам за себе”.

Интервенција, ако је место сужења база језика, успешна је у око 70 одсто случајева.

Комбинованим методама које се изводе на непцу и бази језика добијају се нешто бољи резултати.
Операције приликом које се одстрањују крајници, ресица, део слободног руба меког непца и предњи лукови трају око 40 минута. Операцијом се проширује ваздушни пут. При раду користимо радиофреквентне таласе који нам омогућавају прецизан, сигуран и скоро бескрван рад. Бол, инфекција, промене у боји гласа и отежано гутање могу се јавити првих дана након интервенције и обично су привременог карактера.

Главни проблем ових интервенција су њени нестабилни резултати. У почетку успех је знатно већи. Са годинама које следе исти опада из необјашњивих разлога. Мисли се да повећање телесне тежине и млитавост мишића вилице и ждрела који долазе са годинама фаворизују такав резултат. Интервенција се не препоручује млађим од 20 ни старијим од 70 година живота – каже доктор Вукоје, додајући да је убеђен да далека будућност лечења ових синдрома није у хируршким поступцима, мада они у овој фази развоја медицинске науке остају примарни.

......

Рез по властитој техници

Доктор Новак Вукоје први је у бившој Југославији оперисао пацијента који је патио од такозваног ноторног хркања и ноћног гушења. Извео је више стотина хируршких интервенција код „бучних спавача” по својој оригиналној методи која је у свету прихваћена као иновација у хирургији. Осим у матичној установи, Вукоје је оперисао пацијенте као гостујући хирург у десетак земаља, а његови пацијенти најчешће су познате личности из света филма, политике и бизниса.

Вукојева метода састоји се у укрућивању ресице у грлу која је узрок бучног спавања због лепршања приликом удисања и издисања ваздуха. Пацијенти после операције, која траје 30 минута, следећег дана напуштају клинику и способни су за рад. За своју методу добио је велика признања у свету и код нас, а објавио је и три књиге о хркању.