Ултиматум Пакистану

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Односи САД и Пакистана, главног америчког савезника у „рату против терора”, опасно су заљуљани после најновијих упозорења, па и неке врсте ултиматума Исламабаду да прекине да помаже радикалне исламске групе које све дрскије нападају на америчке циљеве у Авганистану и саботирају мировни процес.

Вашингтон је очигледно одлучио да напусти досадашњу стратегију убеђивања пакистанских војних и политичких лидера иза затворених врата, па је сукоб, у свим својим димензијама, изнет на видело.

За то је искоришћен форум сенатског Комитета за оружане снаге, где су о проблемима са савезником отворено говорили о томе најупућенији: секретара за одбрану Леон Панета, начелник Здруженог генералштаба Мајк Мален и директор ЦИА Дејвид Петраус.

Главну поруку пренео је Панета: „Учинићемо све да заштитимо наше снаге”, што је најава могућности да САД прошире унилатералне акције, од којих је досад највећа била упад командоса дубоко у пакистанску територију да би се ликвидирао Осама бин Ладен.

До најновије ескалације долази после дрског напада на америчку амбасаду у Кабулу 13. септембра, а непосредни повод је убиство главног мировног преговарача са талибанима, бившег авганистанског председника (1992–1996) Барханудина Рабанија, прошлог уторка у Кабулу.

У свим овим, и многим другим случајевима, главни актери су припадници такозване Хакани мреже, организације исламских екстремиста чија је база на пакистанској страни пограничног подручја, за коју амерички званичници тврде да је продужена рука војне обавештајне службе пакистанске армије. Најновијим поводом, изнето је и да САД имају доказе за то.

Према овдашњим проценама, група има између четири и пет хиљада бораца, који су боље обучени од талибанских герилаца. Заслугу за то има пакистанска армија, а из америчке визуре, Пакистан на овај начин настоји да задржи улогу незаобилазног фактора у авганистанском расплету, као и да спречи да у постконфликтном Авганистану главни регионални савезник постане Индија.

Као једна од мера према Исламабаду, најављује се и драстично смањивање војне помоћи, која је на нивоу од око две милијарде долара годишње. Више од трећине ове своте, 800 милиона, већ је суспендовано.

Јавном изношењу неспоразума претходили су сусрети са надлежним пакистанским функционерима, који очигледно нису пружили уверљиве доказе да ће се нешто у овом погледу променити. Адмирал Мален је разговарао са начелником пакистанског генералштаба генералом Ашфаком Кајанијем, док се генерал Петраус срео са генералом Ахемом Суџом Пашом, шефом ИСИ, поменуте војне обавештајне службе.

Званичан пакистански одговор био је очекивано оштар. „САД ризикују да изгубе савезника”, поручио је из Исламабада премијер Јусуф Реза Гилани, уз напомену да ће то бити „на њихову штету”.

Министар унутрашњих послова пре тога је упозорио да влада неће америчким снагама дати дозволу да на њеној територији гоне милитантне групе.

Најновији заплет свакако отежава реализацију америчких планова да се убрза повлачење из Авганистана, а у околностима других компликација у том делу света – представља и ново оптерећење за америчку дипломатију.

М.  Мишић